Naše Novine

16/07/2012

Корак од седам миља

Удружење грађана ,,Парабућ’’ путем јавних радова запослило три инвалидна лица

Суочила се Љиљана Ивовић, просветна радница из Раткова, са низом дилема и непознаница кад је одлучила да преко Удружења грађана ,,Парабућ” конкурише на пројекту извођења јавних радова од интереса за општину, на ком ће привремено бити упослена три инвалидна лица. Вера да ради нешто што је од значаја за цело село, потреба да помогне другима, биле су јаче од свих сумњи, можда и предрасуда, јер иако је 20 година у просвети, рад са особама са инвалидитетом за председницу Удружења грађана ,,Парабућ” је била непознаница, нешто ново, нешто што тек треба спознати и истражити.Данас, два и по месеца од почетка пројекта, Љиљана Ивовић за ,,Наше новине” каже да су јој Жељко Станишић, Зоран Ковачевић и Младен Момчиловић, младићи из Раткова ангажовани на јавном раду прикупљања експоната за потребе ратковачке етно-куће, својом озбиљношћу, одговорношћу и спремношћу да помогну у сваком тренутку отворили неке нове видике и спознаје. -Инвалидне особе у потпуности су оправдале наша очекивања, а њихов ентузијазам покретачка је снага за све који раде на опремању етно-куће - каже Љиљана Ивовић која је пуна хвале за Жељка, Зорана и Младена, али и тужна јер јавни радови су послови привременог карактера. -За месец дана мораћемо да се растанемо, надам се привремено, од ових вредних младих људи.

У удружењу грађана ,,Парабућ” спремни смо да их примимо у стални радни однос, међутим, без нечије помоћи сами не можемо обезбедити новац за њихове плате - каже Љиљана и додаје да ће врата ,,Парабућа” за Жељка, Зорана и Младена, радили они у њему или не, увек бити широм отворена. Ратковачко Удружење грађана међу првима у општини пружило је шансу инвалидним особама да раде и нису погрешили. С праксом запошљавања, по речима Љиљане Ивовић, наставиће и у наредном периоду преко нових конкурса, пројеката... Инвалидне особе то заслужују.

Инвалидима сва права
Попут Љиљане Ивовић, председнице Удружења грађана ,,Парабућ” и координаторка на јавним радовима за инвалидне особе, Ивана Станишић пуна је хвале за Зорана Ковачевића, Жељка Станишића и Младена Момчиловића, за које каже да су жељни нових сазнања и да се не либе ни једног посла. -Младићи су оберучке прихватили прилику да по први пут раде и зараде и права је штета што у ,,Парабућу” без нечије помоћи не могу да их приме у стални радни однос. Нису у праву они који са предрасудама гледају на особе са инвалидитетом. -У Удружењу грађана ,,Парабућ” су се уверили да им треба само пружити прилику и да ће је они знати искористити. - рекла је за ,,Наше новине” Ивана Станишић, aпсолвент социологије.

По завршетку јавних радова поново на тржиште рада
Дуго ће се сећати Жељко Станишић, Зоран Ковачевић и Младен Момчиловић лета 2012. године кад су били ангажовани преко јавних радова на прикупљању експоната за потребе етно-куће. Од 20.000 динара, колико су месечно примали, кажу да им више значи то што су по први пут добили шансу да раде. Иако би волели да остану у ,,Парабућу”, међу људима који су их прихватили отворена срца, свесни су да ће се ускоро поново морати обрети на евиденцији тржишта рада у неизвесном ишчекивању неког новог запослења.

18/10/2011

17/10/2011

ГРАЂЕВИНА ЈЕ МОЈ СВЕТ

На 57. скупштини Српског друштва за путеве Дипломски рад Дијане Петровић ,,Анализа отпорности на замор асфалтних мешавина’’ добио престижну награду ,,Јованка Ђуран’’

Да високо образовање данас у Србији не значи и сигуран посао сведочи и пример наше суграђанке Дијане Петровић. Иако једина у општини са дипломом грађевинског факултета, одсек - Путеви, железнице и аеродроми, млада Оџачанка већ месецима безуспешно „обија прагове“ како би избегла судбину све већег броја академаца који су, због тога што не могу да пронађу посао у струци, принуђени да раде по бутицима, кафићима, кладионицама... После стицања факултетске дипломе, наду у брзо запослење је заменило разочарење. -Најпоноснија била сам на себе оног момента кад сам дипломирала. Диплома грађевинског факултета била је остварење мојих снова, оно о чему сам маштала, круна мог школовања. Уверавали су ме да ће ми звање академца и диплома престижног београдског факултета отворити све врата. Нажалост, био је то привид, жеља оних који ми желе добро, који су много тога уложили у моје школовање, да би се након свега поново вратила на њихов буџет. Оно што је обесхрабрујуће у целој овој причи - ништа не зависи од мене. Не вреде ни препоруке професора, ни просек оцена током студирања. Све је у рукама других - каже за „Наше новине“ Дијана Петровић, која је за свој Дипломски рад који је у скраћеној верзији објављен у часопису „Пут и саобраћај“ на 57. скупштини Српског друштва за путеве добила престижну награду ,,Јованка Ђуран’’. -Иако сам као ученица Основне школе „Бранко Радичевић“, а касније и у Гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду размишљала да мој животни позив буде архитектура, на време сам схватила да немам уметничку ноту. Жеља да се бавим нечим што захтева прецизност, кративност, тимски рад и оно што је за мене веома битно, да нешто иза вас остаје по чему ће вас се сећати и памтити, одвела ме је на грађевину, која се наметнула као логичан избор. И после свега, у грађевину се нисам разочарала. Иако понекад, „кад ми дође“, помислим да сав мој рад и стицање дипломе нису били вредни толиког труда. Верујем да би мој статус био лакше решив, без обзира да ли имам диплому или не, да сам члан неке политичке странке - каже Дијана Петровић. До краја искрена саговорница „Наших новина“ каже да кад би могла да бира место у ком ће живети и радити одлучила би се за Београд или Нови Сад. -Већи центри пружају боље могућности за усавршавање, али немам проблем да радим и у малој средини, посебно не у оној у којој сам рођена. У овом моменту једино о чему размишљам је да се запослим у својој струци и да даље напредујем. Уколико добијем прилику за то у Оџацима, спремна сам да останем, али и да одем из њих у неко друго место у коме ћу моћи да радим - каже Дијана Петровић.

17/10/2011

Из рада локалне самоуправе

ОЏАЦИ ВИШЕ НИСУ НЕПОЗНАТА ДЕСТИНАЦИЈА

Предраг Цветановић: -Циљ садашњег руководства општине које је „откључало“ врата сарадње са другима је да та врата остану отворена, без обзира ко се налазио на челу оџачке локалне самоуправе. Анита Мајнелт: -Гостопримство мештана и званичника оџачке општине које је доживела наша делегација у августу добра су основа за успостављање интензивније сарадње у наредном периоду

На позив градоначелнице града Мозбурга, председник општине Предраг Цветановић и његов заменик Ђорђе Богдановић боравили су од 23. до 27. септембра у радној посети Немачкој. Била је ово друга посета челника локалне самоуправе у граду са „три руже“ (Мозбург) у оквиру које су се, осим са градоначелницом Мајнелт, сусрели и са замеником градоначелника Мартином Пшором, чланом Градског већа Ервином Вебером и председником Удружења Оџачана у Мозбургу Гинтером Швинковским, који су у августу посетили Оџаке. Као што је наговештено том приликом, већ од пролећа сарадња између Оџака и Мозбурга попримиће конкретне видове на спортском и културном нивоу. Истичући да је у потпуности задовољан посетом Мозбургу, председник општине Предраг Цветановић је у изјави за „Наше новине“ рекао да оно што охрабрује и даје наду да ће у догледно време, након спортске и културне, доћи до успостављања и привредне сарадње је чињеница да је делегација из Немачке која је у августу посетила Оџаке у више наврата истицала да оџачка општина има потенцијале и за овај вид сарадње. –Наравно - рекао је Цветановић - за то је потребно време и неки разуман рок, пошто смо као општина били дуго изоловани, па би због тога нереално било очекивати да се сарадња на свим нивоима успостави преко ноћи. У више наврата сам истицао да је попут пропадања и опоравак процес који је можда још болнији. За годину - две не може се исправити нешто што је урушавано уназад двадесет година. У претходном периоду били смо склони да очекујемо подршку са стране, без јасне представе о томе шта ми другима можемо понудити. Према досадашњим искуствима, осим добродошлице, током посета општинама, како у Србији, тако и изван граница наше земље, наилазили смо на жељу за сарадњом. Инсистирао сам и инсистираћу да та сарадња буде заснована на партнерским односима који подразумевају обострану корист пошто би све остало било кратког даха. Циљ садашњег руководства општине које је „откључало“ врата сарадње са другима је да та врата остану отворена, без обзира ко се налазио на челу оџачке локалне самоуправе - истакао је Цветановић, додавши да посете Немачкој и Данској, као и општинама у Србији представљају припрему терена за оно што треба да доведе до успостављања партнерских односа на дуже стазе. -Не спадам у оне политичаре који олако дају обећања пошто сам свестан тешке ситуације у којој се општина налази. Оно што могу рећи је да смо на добром путу и да Оџаци имају потенцијале које су и други препознали. Да ли ћемо успети да бар део оних који су показали интересовање привучемо у Оџаке зависи од нас самих - рекао је за „Наше новине“ Предраг Цветановић.

МАЛЕ ОПШТИНЕ ИМАЈУ ПЕРСПЕКТИВУ
Седми сабор „Лужница, Заплање, Црна Трава – наш завичај“ био је прилика за сусрет челних људи општине Гаџин Хан и Оџаци Саше Ђорђевића и Предрага Цветановића. Иако се обе општине суочавају са проблемима незапослености и све већим одливом становништва, Ђорђевић и Цветановић су у изјави за „Наше новине“ истакли да мале локалне средине имају перспективу, пошто је апсорпциона моћ већих центара у Србији достигла врхунац. Наговестивши интензивнију сарадњу у наредном периоду, Предраг Цветановић је рекао да сама чињеница да у оџачкој општини живи око 2.000 људи пореклом из југоисточне Србије довољно говори о нераскидивим везама. На нама који водимо локалне самоуправе је да покушамо да те везе формализујемо у смислу интензивније сарадње на свим нивоима.

ДАНЦИ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА ВИКЕНД НАСЕЉЕ
Уколико се објекти у викенд насељу у Богојеву доведу на такав ниво да се могу издавати постоји реална шанса да они у већем делу године буду попуњени. Наиме током посете председника општине Предрага Цветановића, његовог заменика Ђорђа Богдановића и шефице Оделења за урбанизам Јелене Детковић општини Ваен (Данска) у којој су боравили на позив српско-данског пријатељства из овог места домаћини су наговестили могућност сарадње у области туризма. Велико интересовање показали су за викенд насеље у Богојеву.

17/10/2011

Реч уредника 168:

ПАРТНЕРСКИ ОДНОСИ

Размена посета, искустава, као и разговори о унапређењу свих облика сарадње, почев од оних на културном и спортском нивоу, па до оних у области привреде, окосница су којом се по свему судећи руководе челници локалне самоуправе. Учестале посете потенцијалних инвеститора, делегација из Немачке, Мађарске, као и скорашњи боравак јапанског амбасадора Тошиа Цунозакиа, наговештавају враћање неким старим обичајима по којима су Оџаци били препознатљиви. Отвореност и неговање добросуседских односа могу да буду полуга развоја, с тим да претераним емоцијама и еуфорији нема места. Уколико дође до реализације и успостављања било каквих облика сарадње, она мора бити искрена, од обостраног интереса, заснована на партнерским односима. Свима је јасно да после свега што смо преживели и преживљавамо без рада и сопствене иницијативе нема напретка, пошто од донација и давања на „лепе очи“ нико никад није имао среће. Оно што је битно, сваку посету, сваку иницијативу треба добро одмерити, сагледати све њене аспекте и понудити оно решење које носи бољитак за грађане оџачке општине. Интерес је наше средине да сарађујемо, да се отворимо према другима, да нас посећују и да идемо у посете. Могућности су велике, а чињеница да смо у не тако давној прошлости били средина у коју се „радо долазило“ треба да буде звезда водиља да се заборављене и покидане везе једноставно обнове. Време ће дати коначан суд да ли је све веће интересовање за нашу средину био привид, тренутно одушевљење од кога општина и њени грађани неће имати користи или је отварање Оџака према другим центрима било оно што нас је годинама спутавало и онемогућавало да кренемо с мртве тачке; да од општине која је по својим потенцијалима, кадровима била препознатљива и изван граница наше земље доспемо на само дно понора. Заиста би био прелеп епилог да нека од тих посета у скоријој будућности да конкретне резултате, грађана ради, али и челника општине којима би то био добар путоказ са кога не би требало скретати. Иако са великим закашњењем, ипак смо коначно схватили и урадило оно што је давно требало урадити „уздати се у се и у своје кљусе“.

05/10/2011

Годишњица петооктобарских промена

ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА ПОСЛЕ

Иако је прошло једанаест година од петооктобарских промена чини се да се мало тога изменило и да су изневерена очекивања грађана. Истини за вољу продавнице су пуне разноразне робе, бензин се купује на пумпама, али све је више незапослених, бесплатно здравство и школство још су скупљи, а социјална правда помиње се само у време предизборних кампања, када се грађанима нуде куле и градови. Оно што је добро у ишчекивању да нас Европа пригрли, „живимо мирније“, не страхујући од ,,пакета'' које нам је тако издашно из ваздуха слао ,,милосрдни анђео“'. Међутим, и даље нас свет не зарезује ни за ,,суву шљиву''. Једина браћа су нам Абориџини, пошто ни нас, ни њих Абориџине, нико ама баш ни за шта не пита и не уважава. Да смо у Оџацима имуни на промене говори и то да нас је једна од тековина петог октобра, смењивост власти, годинама заобилазила у великом луку. Оне општине које су то на време схватиле далеко су отишле испред нас. Ни десет година после петог октобра у Оџацима није било довољно да се искристалишу многе ствари, да се профилишу нови стручни кадрови, да се закорачи у ново и сигурније сутра. Наравно, нико нормалан не може и не жели да каже да су тадашњи носиоци власти криви за све, али чињенице говоре да за много тога јесу. Све оно што није рађено у том периоду, а могло се сустигло нас је уназад пар година. Уморени испразним обећањима, све већи број наших суграђана, посебно оних младих, одлази у веће центре, у потрази за бољим животом и једна по једна гасе се некад добро стојеће фирме. Преузевши власт са закашњењем од десет година, нови челници општине ,,озбиљно наоштрени'' у жељи да ствари покрену са мртве тачке, повлаче потезе као у брзопотезном шаху. Списак жеља је подугачак и зато је време за њихову реализацију најважнији и пресудни фактор. Преко ноћи се неће створити ,,нова клима''. Зато је потребно добро сагледати све (не)прилике и оценити шта би се могло учинити. Оно што охрабрује је чињеница да се и у нашој општини ипак све окреће. Промене се уочавају, истини за вољу, некоме веома добре, некоме осредње, а оним трећим ама баш никакве. Наравно, све се може променити и поправити, само да за то има довољно снаге и вештине.

05/10/2011

Карикатуре Милана Личине објављене у Нашим новинама.

04/10/2011

Реч уредника 167:

ОБЕЋАЊЕ - ЛУДОМ РАДОВАЊЕ

Вероватно да би грађани утврдили градиво, код нас у Оџацима (ваљда је тако и у другим срединама) се при самом помену избора све понавља.
Избори, и то они на свим нивоима, нису тако далеко, па су се актери на политичкој сцени већ почели утркивати, нудећи обећања, од оних везаних за решавање инфраструктурних проблема, до оних о отварању нових радних места, и то у најкраћем року – експресно. Иако се изборне кампање још нису захуктале, не прође готово ни један дан да се неко од појединаца или политичких организација не огласи и не обећа нове инвестиције и нова радна места. И док опозиција обећава да до бољитка може доћи само ако они преузму власт, из редова владајуће коалиције поручују да је у протекле непуне две године њихове владавине направљен искорак напред и да се прави ефекти њиховог рада очекују у наредном приоду. Грађани се и буквално бомбардују „лепим жељама“ о бољем животу и, уколико се бар део тих обећања испуни, оџачка општина ускоро могла би се суочити са новим проблемом који је везан за недостатак радне снаге, па ће уместо да напуштају оџачку општину као и седамдесетих и осамдесетих година прошлог века у потрази за послом људи из мање развијених центара долазити у наш атар. Шалу на страну, било је оваквих обећања и прошле и претпрошле и годину дана пре тога и на крају од свега готово ништа или, што би наш народ рекао - тресла се гора, родио се миш, а од тог ништа горе је оно засновано на превеликим жељама и обећањима која нису утемељена на реалним основама. Колико су та обећања заживела јасно је сваком од нас, па и онима који нас тим обећањима годинама уљуљкују. Управо због тога већина грађана огуглала је на приче о светлој будућности које им се сервирају обично у току предизборних кампања. Упркос томе, већина локалних политичара која се тако издашно залаже за интересе својих суграђана тера по своме. На своје „поданике“ гледају као на малу децу и надају се да су им оно што су им пре обећали већ заборавили, а ако и нису, за то су криви други. Они су хтели, али нису успели због опструкција, подметања... Обећање као правило понашања није страно никоме. Ипак, уместо оних помпезних, било би примереније времену и тренутку у коме живимо, у коме многи „стежу каиш“, кад је на евиденцији Националне службе за запошљавање око 5.000 лица и њихов број расте брже од броја оних који добијају посао да та обећања буду заснована на реалним чињеницама или, још боље, да ништа не обећавају док не дође до реализације. Од обећања се не живи, а уколико би се и живело, хоћемо боље него што смо живели до сада.

04/10/2011

Све посетиоце наше странице на Facebook-u молимо да нам у наредном периоду сугеришу о којим би темама и појавама требало посветити више пажње. Све ваше сугестије, критике (које су пожељне) ћемо уважити. Сваки критички текст биће написан, поткрепљен аргументима, а све у циљу бољег живота грађана оџачке општине. Критикујте, предлажите... Наше новине постоје због вас!

03/10/2011

КО ПИТА - НЕ СКИТА

Колико има истине у причама о преласку председника Општинског одбора Српске напредне странке Горана Ђаковића у редове Српског покрета обнове?
Саша Стојановић

Шпекулације о мом наводном преласку у Српски покрет обнове усмерене су пре свега у правцу слабљења Српске напредне странке која претендује да после следећих избора преузме руковођење локалном самоуправом. Све што се протеклих дана дешавало је део једне координаре акције Демократске странке, СПС-а и Г17 плус и Српског покрета обнове која је покренута на покрајинском нивоу, пошто су челници општинских одбора ових странака у Оџацима политички неписмени и неспособни да тако нешто осмисле. Носилац целе ове ујдурме је Демократска странка која је, да би „прикрила трагове“, у први план избацила Српски покрет обнове. Режимске странке које ништа ново не могу понудити грађанима сплеткарењем покушавају да ослабе политичке организације које им највише сметају пред престојеће изборе. Поред Демократске странке, и СПС најактивније учествује у тој игри, а да би је што боље спровели у дело, ишли су на „обуку“ у Апатин код Живорада Смиљанића. Оваквих и сличних подметања биће све више, оне нису забрањене и део су политичког фолклора у којем се не бирају средства зарад опстанка на власти. За разлику од других странака, у СНС-у свако може да изнесе свој став и неслагање које решавамо дијалогом унутар општинског одбора. Од кад сам на челу ове политичке организације, у Оџацима се често прича о мојој наводној смени. Оно што могу да поручим душебрижницима, без обзира да ли ћу бити само члан или ћу вршити неку од функција, остајем веран идеологији Српске напредне странке коју нећу напуштати. То је истовремено и одговор свим оним странкама из опозиције и позиције које су ме претходних дана звале да пређем у њихове редове.

03/10/2011

Мали акционари пп ,,Милетића” истрајни у остварењу својих права

ОБМАНОМ ДО ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Миливој Букулић: -Увидом у документацију коју смо доставили надлежним службама јасно се види да је од почетка израде програма приватизације до њене продаје породици Конрој из Ирске све рађено мимо законских прописа

Све што се дешавало у процесу приватизације Земљорадничке задруге у Српском Милетићу део је једне осмишљене акције бившег руководства, које је, по речима Миливоја Букилића, председника Удружења малих акционара из овог места, фалсификатима о тачности података унетих у програм приватизације довело у заблуду Агенцију за приватизацију. Пошто у складу са тадашњим прописима Агенција није вршила проверу достављених података, она се у допису потенцијалним купцима оградила да не сноси никакву одговорност уколико се накнадно утврди постојање имовине која има статус задружне. -Увидом у документацију коју смо доставили надлежним службама јасно се види да је од почетка израде програма приватизације до њене продаје породици Конрој из Ирске све рађено мимо законских прописа. Једино што су виновници целог овог криминалног процеса превидели је реакција малих акционара који су истрајни да иду до краја како би повратили око 1630 хектара задружне земље - каже Букилић...
Цео текст можете прочитати у 167. броју Наших новина или на www.nasenovineodzaci.rs

Joomla! - the dynamic portal engine and content management system

03/10/2011

Еколошка задруга „Оџачанка“ на раскршћу

ВРУЋ КРОМПИР У РУКАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Без финансијске помоћи општине функционисање прве еколошке задруге у Србији намењене запошљавању избеглих, прогнаних и интернорасељених лица под знаком питања.

Без новчане помоћи локалне самоуправе прва еколошка задруга у Србији намењена запошљавању избеглих, прогнаних и интернорасељених лица веома брзо престаће са радом. Амбициозне најаве да ће задруга функционисати на тржишном принципу без помоћи „са стране“ биле су очигледно плод жеља, а не реалних процена заснованих на стручним анализама и сагледавању ситуације на терену. Иако је пројекат назван Еколошка задруга „Оџачанка“ најављиван као нешто ново, нешто што има перспективу, већ после годину и по дана испоставило се да је њен рад у садашњим условима немогућ. Да еколошка задруга не може опстати било је видљиво после „повлачења“ УНХЦР-а који је осим контејнера, преса, тојота возила и бонова за гориво годину дана обезбеђивао и плате за седам запослених у „Оџачанки“. На основу Меморандума о разумевању који је крајем 2009. године потписан између локалне самоуправе, УНХЦР-а и Покрајинског фонда за избегла и расељена лица, општина Оџаци се обавезала да ће за функционисање задруге обезбедити канцеларијски простор, као и простор у коме ће се обављати примарна обрада ПЕТ амбалаже. Иако је локална самоуправа преузете обавезе испунила до краја, запослени у „Оџачанки“ нису успели да задругу ставе на здраве ноге...
Цео текст можете прочитати у 167. броју Наших новина или на www.nasenovineodzaci.rs