Praštanje uspeha

28/05/2026

Ako nije dobro onda nije kraj

SNEŽANA DODER-VERA U ČOVEKA

Pre desetak dana, razgovarao sam sa Peđom Starčevićem, sjajnim čovekom prepunim vrlina. Naglasio sam tada, da volim ljude poput njega, jer dok pričaju, uvek su im drugi u prvom planu. Tada, obećao mi je da će me upoznati sa Snežanom Doder, pančevačkom ekonomistkinjom, ženom, koja je na čelu srpske organizacije u borbi protiv Mijeloma, jednom vrstom kancera, koja sve više uzima maha i u našoj zemlji. Rekao mi je da je reč o posebnoj osobi, koja ne gubi veru u čoveka i svojim angažmanom, uzvišenom empatijom, jer i sama je bila u životno ugroženoj situaciji, želi da pomogne onima kojima je to potrebno, a sve druge, poput mene, ili vas, koji sad čitate moju objavu, edukuje i upozna sa bolešću koja ne bira, već udara iz sve snage.

Danas se taj susret dogodio. Popili smo kafu u Brazileru. Iako sam još uvek pod utiskom, jer, kad sedite sa osobama poput Sneže i Peđe, čovek oživi ono, pomalo zapušteno u sebi, negde zatureno, što nas kvalifikuje da smo ljudi. Lako sam shvatio, već posle nekoliko rečenica Doderove, a njena sugestivnost je očita( brzo smo prešli na TI) da ona, kao prva dama važnog udruženja, ne samo za obolele od Mijeloma, ima vešeslojnu ulogu u svojoj misiji. Svakako, osim predanosti i vođenju takve organizacije, a reč je celodnevnom poslu, ona je i uvek dostupna. Tu je za sve one koji su nesigurni, nespokojni ili za ljude koji su bili blizu klopci pesimizma, ali su pored nje i sa njom, uspešno izašli iz takve krize.

Nastavak u komentarima👇

19/05/2026

Ako nije dobro onda nije kraj

PREDRAG STARČEVIĆ-OŽIVLJENA VERA U ČOVEKA

Dan ili dva, pred promociju moje knjige Istinočežnja 2, sreo sam Predraga Starčevića, donedavno učitelja u OŠ Jovan Jovanović Zmaj iz Pančeva, već neko vreme penzionera. Reče mi tad:

“Roro, izvini, ne mogu da dođem na promociju, putujem u Sloveniju, na kratak odmor, ali, kad se vratim, zovem te da saberemo utiske”.

Peđa je čovek od reči, pa je tako i bilo. Juče smo se videli. Brazilero nam je bilo mesto okupljanja. Sam centar Pančeva, a važno je to da napomenem, zbog priče koju ću vam predstaviti, ako budete strpljivi i prvo pročitate, rečenice pred vama.

Starčević je i zvanično, tako ću početi svoju besedu, proglašen najboljim učiteljom Srbije, a njegov rad, zapažen je, ne samo u domovini, već mnogo šire, a najpoznatiji, po umeću i dobroti, je u Grčkoj, gde je živeo i radio za vreme i posle ratnih godina, koje su nas zadesile tokom 90-ih prošlog veka. Imam tu sreću, životnu privilegiju da ga znam, jer imati tako dragocenog prijatelja, u ovom, smutnom vremenu, ravno je bogatstvu. Rekoh, već nekoliko meseci, moj dragi sagovornik je u penziji, a ispraćaj školaraca, da kažem njegove dece, mogli su da vide širom Srbije i dalje, takav je to odjek imalo, posle snimka, koji je postao viralan. Kamen bi zaplakao, koliko je tu emocija bilo, poštovanja i međusobne ljubavi. To je posledica mukotrpnog stvaranja poverenja između učitelja i dece, i to tako traje do dana današnjeg, a počelo je pre više decenija.

Starčević je i u meni oživeo veru u čoveka. Mnogi su razlozi, a osim upečatljivosti tokom svog bivstvovanja u školi, on je poznat po svojim radionicama, posvećenim, deci, roditeljima, ali i borbi i podršci obolelima od mijeloma, jedne vrste kancera, koji, nažalost, okupira i mnoge sugrađane i žitelje naše zemlje. On je jedan od onih ljudi koji će uvek druge staviti u krupni plan, a sebe u prikrajak.

Nastavak u komentarima👇

18/05/2026

Ako nije dobro onda nije kraj

BANDA NA SVETSKOM PRVENSTVU

Šta je najveći uspeh, pa i u sportu? Kad neko, svoju istinsku individualnost ne izražava samozadovoljstvom, već je stavlja u službu tima, ekipe, kolektiva, društva. To ja vidim, od kad ga znam kod Dejana Milosavljeva Bande, koji me je, ma nema koga nije, sinoć, po ko zna koji put obradovao i uverio da sve što sam napisao u uvodu jeste neoboriv fakat. Izborila je Srbija učešće na SP u Nemačkoj, u januaru sledeće godine, posle uspešnog baraža sa selekcijom Mađarske. Rezultat neka ostane u drugom planu.

Toliko toga sam već govorio o Dolovcu, jednom harizmatičnom, mladom čoveku, vrhunskom sportisti, ocu, suprugu, sinu, prijatelju... No, uvek iznova, kad ga posmatram među stativama, osetim tu njegovu čarobnost u želji da nadmudri rivala. Biti golman, u svakom sportu koji podrazumeva to mesto u sastavu, veoma je poseban detalj. Zato što mi u tim ljudima ne vidimo njihovu istinsku vrednost, kao što se više fokusiramo na pozlaćeni ram, od samog dela, već samo njihove reakcije, poteze koje nas usreće ili razočaraju. Meni je Banda i po tom pitanju drugačiji. Osim umeća, tu je instinkt, impuls, emocionalni odnos prema onome što radi. Kao po običaju, Milosavljev me iščupa iz klopke pesimizma, svaki put kad krenem da upadam u nju. Zato ga veoma poštujem.

Sinoć, nikako da osetimo olakšanje, u duelu sa upornim Mađarima. Sve vreme dok posmatram meč, žalim za propuštenom šansom iz NIša, kad smo mogli sve da rešimo. Tok razmišljanja, prekida mi naš Duki. Kaže, skroz umiren:

“Tata ne brini, sad će Banda to da reši”.

I zaista, tako je bilo. Naravno, bravo za sve u našem timu, svi podjednako zaslužuju lepe reči. Da se pohvalim, upoznao sam i našeg selektora Raula Gonzaleza. Još dok je bio trener Vardara. Sedeo sam s njim u društvu, kad je Dinamo gostovao u Skoplju, tokom SEHA lige. Bio je odličan rukometaš, ali mnogi će to potvrditi, kao trener još je ubedljiviji, moćniji. On i Banda se odlično poznaju, što, sigurno, doprinosi ukupnom odnosu ekipa-selektor.

Nastavak u komentaru👇

14/05/2026

13/05/2026

Ako nije dobro onda nije kraj

FENOMEN PANČEVAČKIH LEGENDI I ZAŠTO IH VIŠE NEMA

Pre nekoliko dana, na FB, vidim forografiju koju je postavio Milan Đekić( iz daleke 1973), legendarni rukometaš Dinama, kasnije, internacionalac u Nemačkoj, potom trener, na kojoj je sa imenjakom Krstićem. Znam, neće se Đeka naljutiti, što ovo kažem-jedan od najvećih koje je Jugoslavija imala, takođe dinamovac, sa skoro istom pričom kao i prvopomenuti.

Naravno da sam u njoj odmah video ono-nešto, za moju objavu, a radost i seta, istovremeno, preplavile su me. Objasniću.

Poznajem ih obojicu, smatram, vrlo dobro. Nažalost, Krstića nisam gledao, već je otišao za Nemačku, kad sam ja stasao za ovdašnjeg novinara, ali, zato-kasnije, sve smo nas dvojica nadoknadili. Prvo, pažljivo sam ga pratio kao trenera mnogih klubova, a bez obzira na razliku u godinama, on me prihvatio kao svog, nekog rođenog i do danas se to nije promenilo. Zato i zbog još hiljadu razloga, našao se u Istinočežnji 2.

Ono što znam, malo od njega, a više od njegovih ispisnika, on je jedna je velika životna i sportska priča. Krle je poseban čovek, dostojan da nam se obrati o velikim temama. Priznat i poznat u svetskim rukometnim okvirima, ali, pre svega, važno mi je da to naglasim, on je dobar čovek. Nema tog koji neće potvrditi. Dobrota danas nije na ceni. Zato jeste: alavost, poniznost u onom najgorem obliku, nestručnost, bezdušnost, lopovluk... Nema ga u javnosti zato što je daleko od nabrojanog, a iskreno, mislim da ga i ne znaju, ovi koji bi morali. Zato ga ja ne zaboravljam niti ću. Čak, a to vreme će uskoro doći, Krle će biti jedan od onih Pančevaca, koje će imati posebno mesto u galeriji uglednih sugrađana.

Nastavak u komentarima👇

08/05/2026

Ako nije dobro onda nije kraj

VLADIMIR MIŠOVIĆ-VREDNOST POSTOJANJA

Dok sam razmišljao o Istinočežnji, kao nastavku prvog dela, kasnije, prionuo na posao, jedan od junaka koji će se sigurno naći u knjizi, jeste i Vlada Mišović. Naravno, i zbog osvojenog olimpijskog zlata u Parizu, sa Vaterpolo reprezentacijom Srbije, ali nije to jedini razlog.

Mišović je rođeni Pančevac, jedan poseban mlad čovek, kojeg odlikuju vrline, nespojive sa osobom te dobi, jer za to, neku posebnost, potrebna je i zrelost. Ipak, kad sam ga upoznao, mnogo pre tog Pariza, a tad sam ga predstavio na sajtu Praštanje uspeha, znao sam, osetio sam, to, nešto drugačije i otvoreno mu rekao, tek ćeš ostvariti ono najbolje. Tako je i bilo.

Kasnije, sretali smo se sporadično, ali svaki taj susret, toliko je, za mene bio osvežavajuć, poput neke nagrade, i uvek iznova, uverio da je preda mnom ličnost, vredna postojanja.

A, pre nekoliko dana, dogovarali smo se za razgovor. Imao sam želju da mu poklonim knjigu, više da ga ponovo sretnem, prozborim sa humanim bićem i vrhunskim sportistom.

A, onda, kao i uvek do sad, lako smo se dogovorili. Odgovaralo je da se nađemo sinoć. Tako je i bilo. Stara baza-Dvorište. Naš Duki nije hteo da propusti priliku da vidi Vladu, a to je bilo dobro predosećanje, jer je na dar dobio kapicu, repliku one u kojoj je moj divni mladi prijatelj, nosio u bazenu na OI u Parizu. Ostaće fotografija kao fakat o tom detalju.

Nastavak u komentarima👇

02/05/2026

Ako nije dobro onda nije kraj

I BI PROMOCIJA ISTINOČEŽNJA 2

Tekst pred vama, pročitao sam na samom događaju, a moj divni prijatelj, Dragan Lemi Mileusnić, autor je filma, koji najbolje otkriva kakava je bila atmosvera na samom događaju.

“Imaš šta imaš
a šta nemaš
imaj strpljenja”


S tom mišlju, pročitanom i zabeleženom, iz jedne od svetih knjiga, lagano sam sačekao, mada, trebalo je mnogo ranije to da se desi, da se pred vama nađe nova Istinočežnja. Može se reći, drugi deo.

Prvo da vam se zahvalim na poverenju, što se došli večeras, da mojoj porodici i meni, budete podrška. Koliko god lakše izgledalo, svaki novi put, kad mi izađe knjiga, nisam bez osećanja, nehajan. I dalje, u meni tinja radost, što sam uspeo još jednom. A, možda i zato, što želim da uradim nešto dobro i izgradim bolju perspektivu o ljudima, koji su tu, među nama.

Hvala mojoj Biljani, Jovani i Dušanu, zato što, kad je teško, oni mi daju snagu da vratim dobru, pravu misao, da ostanem čovek.

Hvala našim divnim kumovima Kovačevićima, jer, bez njihove podrške, u svakom smislu, ne bi se ostvarili moji snovi. Hvala mom prijatelju Predragu Miljušu, recenzentu ove knjige, starijem bratu, kolegi, koji me je pre četiri decenije prigrlio, kada sam ulazio u novinarstvo i isto toliko vremena, stoji uz mene i podržava u svemu što radim. Mojim prijateljima: Petru i Branku Putiću, Igoru Vukoviću, mojoj sjajnoj braći iz crkve na Kudeljarcu, koji su upriličili ovo okupljanje, pomalo nesvakidašnje za ovdašnje uslove, posebno za jednu promociju. Hvala Duletu Radomiroviću na ustupljenom prostoru u bašti kafane Evropa.

Nastavak u komentarima👇

30/04/2026

Ako nije dobro onda nije kraj

PROMOCIJA ISTINOČEŽNJA 2-BLISKO ISTINI

Danas, malopre je to bilo, sedeo sam sa Vladom Baralićem, našim Pančevcem,već dugo on živi u Londonu. Došao je na kratko u rodni grad, rođendan mu je uskoro, pa nazad, koliko mi je teško to da napišem-kući.

Zvao me da se vidimo. On je jedan od junaka u knjizi. Društvo nam je pravio Bane Topalović, legenda grada na Tamišu, decenijski, zajednički prijatelj.

Bilo je tema za razgovor, istu teskobu nosimo i razmišljamo kako da je rešimo.

Vlada je, kao i uvek, bio galantan, nije dozvolio da mu poklonim knjigu.

A, večeras, od 18 i 30h u bašti kafane Evropa, upriličićemo promociju Istinočežnja 2.

Otišao sam kod Duleta Radomirovića, sada, čoveka koji “čuva” tu kultnu kafanu, da finalizujemo dogovor.

Bili smo efikasni.

Čekamo vas večeras da slavimo život. Svi ste dobrodošli.

Praštajte i dobra vam sreća!

29/04/2026

Ako nije dobro onda nije kraj

ISTINOČEŽNJA 2 PROMOCIJA

Od kad je u mojim i vašim rukama, nova knjiga, a sad tome ima skoro tri nedelje, potrudio sam se, da svakom dostpnom junaku u istoj, najviše sugrađanima, lično, uručim primerak. Bilo je to fantastično iskustvo. S nekima se dugo nisam video, pa je radost bila još veća.

Stekao sam utisak, a to vidim i po njihovim objavama na društvenim mrežama, kao znak zahvalnosti, da sam pogodio suštinu, za koju je zadužen svaki pisac. Da doprem do čoveka, motivišem ga i pomognem da se ne preda bilo kom koji kroji i prekrojava u naše ime.

Tako, razgovarajući, saznao sam mnogo i o sebi, makar, šta oni misle o Damjanovu, Slobodanu, Rori, Rokiju... Sa punih 60 godina, smelo da napišem, izgleda da sam ostao svoj.

Neki su, opravdano, bili sprečeni da se vidimo. Druge čekam da se vrate u rodni grad iz raznih krajeva sveta, a tek mi sledi odlazak u srpsku prestonicu, gde ću imati dosta susreta.

Knjigu već imaju:Milan Krstić, Ljuba Jeftić, Nenad Jović, Dragan Lečić, Sima Gregović, Vlada Petrovski, Petar Čavić, Saša Davinić, Branko Mrkela, Željka Stojanović, Vesna Davidović, Marin Rakić, Vlada Kovačević,Svetlana Rajić, Lela Stojnov, Veljko Kapunac, Lazar Sretenović, Dimitrije Jankulov, Braca Bošnjak, Vlada Santalučija, Ljilja Crevar, Ivanka Nešić, Milivoje Vidić, dr Rada Railić Ristovski, Petar Divić, Mira Uzelac, Nikola Dragaš, Vera Carina, Dimitrije Stefanović, Slobodan Rangelov, Vladimir Parčetić, Vesna Drakulić, Dejan Fifti Jović, Jelena Vodeničar, Marko Sekulić, Vladimir Jovandić, Petruša Popović, Žozef Lončar, Raša Aleksić, Mirko Kovačević, Vanja Rašić, Vukoman Pajević, Branislav Jelić, Dušan Milojkov, Sanja Marić, Ivan Aleksijević, Dušan Ivanišević, Goran Kolarić, Buda Višnjić, Predrag Miljuš, Petar i Branko Putić, Danijela Bašić, Koka Medan, Duke Pavlov, Dušan Kračunov, Igor Vuković, Dragan Mileusnić....

I ja sam od njih nagrađen, prigodnim poklonima.

Nastavak u komentaru👇

21/04/2026

Ako nije dobro onda nije

DELA KOJA IMAJU MOĆ

Velika je sreća, prava privilegija, poznavati ljude poput Petra Putića. Još, kad vam je jedan od cenjenijih, živih srpskih slikara prijatelj, onda je to blagoslov.

Iskrenost i nesebičnost iz privatnog života, oseća se i u njegovim delima.

Ona imaju moć.

Praštajte i dobra vam sreća!