16/10/2025
После два романа - "Чиновник" и "Лажни паунук Николе Тесле" и књиге кратких прича - "Тврдо куване приче", још једно књижевно дело Милета Пушкарића, роман "Мишја мора", обогатило је библиотеку Нове Артије и Књижевно-уметничке асоцијације Артија.
Више о "Мишјој мори" написао је Братислав Костадинов у рецензији под насловом "Шведска у нама":
Заборавите на ABBA-у. Заборавите на Стенмарка. Заборавите на слободну љубав.
Заборавите на највише цивилизацијске домете у областима демократије и људских права.
Заборавите на шведски рај.
Крећемо испочетка.
А тај почетак је на самом улазу у пакао. И док се те 1945. године читаво човечанство нада да ће успети да изађе из пакла најстрашније ужаса и страдања које је десетковало људску врсту, група младих и амбициозних опортуниста као да се жури да тамо што пре уђе. Са задовољством потписују „уговор са ђаволом” захваљујући коме успевају да на сумњив начин у тим смутним временима набаве најмодерније америчке машине-стругове са којима покрећу успешан бизнис и постају економска и друштвена елита у годинама послератне немаштине и разорених привреда.
Али, те машине неће покренути само профитабилну фирму и благостање власника и њихових породица, већ и једну сасвим малу, дијаболичну спиралу која се налази у самом срцу тих машина, и као темпирана бомба чека свој тренутак. Деценије пролазе, спирала зла полако расте, неприметно се омотавајући око власника фирме и генерација њихових потомака. А тај тренутак суочавања са последицама потписаног „уговора” долази у тренутку када унуци оснивача фирме уживају у својој шведској идили, луксузу, богатству и, наизглед, непомућеној срећи. Праг пакла је пређен, излаза више нема.
Ту идилу ипак квари једна ситница. Садашњи власници фирме нису успели да модернизују и унапреде своју производњу, нису остварили никакву технолошку иновацију, и даље су то исте машине постављене на позорницу на почетку приче, а време је за завршни чин.
А тај завршни чин почиње одласком у болницу јединог мајстора који је знао да поправи те старе машине, иначе сина једног од оснивача фирме, кога је у болницу одвела грамзивост и бескрупулозност садашњих газди фирме. Немилосрдно експлоатишући болесног мајстора, они су до ивице понора довели његов живот, а тиме и фирму.
Тада на сцену ступа главни јунак (ох, како бисмо волели да је он главни и да стварно може постати јунак, али у паклу нема хероја). Он долази из Србије и има надимак Миш. Њега не упознајемо на улазу, већ у најмрачнијим и најстрашнијим понорима личног пакла у које није доспео својом кривицом. Он је врхунски мајстор, вредан, пожртвован, моралан, и нада се да ће му овај посао на поправци стругова бити нови почетак у којем ће успети да победи личне демоне који га вуку ка дну.
Али његови лични демони ће наћи савршене савезнике у лику двојице газди фирме који ће учинити све да га искористе и физичкиу и психички како би поправка машина била што пре завршена. Ако су се газде тако нељудски понеле према свом мајстору који је читав свој живот дао за добробит фирме, зашто би бринули за тамо неког Србина или шта год да је. Шта је довело Миша у Шведску и до тог стања у коме се налази? Неутажива жеђ за моћи, славом и лагодним животом створила је од Мишовог најбољег пријатеља са политичким и тајкунским амбицијама бездушног монструма који из болесног хира уништава Миша и његову породицу. Само зато да би показао да власт и сила може да уради шта год пожели. Преостаје нам само да немоћно посматрамо како незаустављива и свепрожимајућа спирала зла која се родила у срцу машина на крају граби и растрже то племенито и напаћено срце нашег Миша.
До сада смо упознали Милета Пушкарића као аутора оштре, директне, врцаве и урнебесне сатире. Како је достигао сам врх у области сатиричне приче и сатиричног романа, одлучио је да крене даље у освајање нових књижевних територија. То нам је донело ову горку и шокантну, али очаравајућу причу о дубинама људске душе, снази и безграничности доброте и наде.
/ Братислав Костадинов
