Nova Artija

11/08/2025

Nova knjiga u izdanju Nove Artije, „Stanari života” Radice Milovanović. Nakon knjige „Bez poente” ovo je njena druga knjiga priča.

09/08/2025

U toku je promocija knjige "Reklama i druge priče" Martina Markovića u kafeu Galerija u Paraćinu. Promociju vodi Aleksina Đorđević, novinar, kolumnista i pisac.

01/08/2025

KNJIŽEVNA NAGRADA NOVE ARTIJE ZA TRILER ROMAN 2025. GODINE

Izdavačka agencija Nova Artija raspisuje konkurs za dodelu književne nagrade za najbolji neobjavljeni roman u triler žanru za 2025. godinu.

Rukopise romana slati u elektronskoj formi, u formatu doc ili docx, potpisane punim imenom i prezimenom, uz kratke biografske podatke, na elektronsku adresu: [email protected], sa naznakom „Konkurs za triler roman 2025”.

Pored gore navedenog potrebno je ispoštovati i sledeće uslove konkursa:
– jedan rukopis po autoru;
– latinično pismo uz obavezno korišćenje svih slova – č, ć, š, đ, dž, ž;
– font Times New Roman sa proredom 1,5.

Konkurs je otvoren do 24. avgusta 2025. godine.

Odluku o pobedniku konkursa doneće tročlani žiri, na čelu sa predsednikom žirija književnikom Teodorom Lorenčičem, najkasnije do kraja septembra 2025. godine.

Prvonagrađeni roman biće objavljen u izdanju Nove Artije o trošku izdavača, a još dva izabrana romana imaće mogućnost da budu objavljeni pod veoma povoljnim uslovima. Ostalim autorima romana, koji budu zadovoljili kvalitetom dela, biće poslata izdavačka ponuda.

Planirano je da objavljeni romani budu predstavljeni 2026. godine na drugom po redu Triler festu u Beogradu, a u slučaju da dođe do brze realizacije romani će se pojaviti i na beogradskom Sajmu knjiga krajem oktobra ove godine.

27/06/2025

‼️ Iz štampe je izašla nova knjiga Aleksandre Filipović, a njena prva knjiga aforizama MISLI BUNTOVNICE i prva knjiga u izdanju NOVE ARTIJE ‼️
--
🖋 Prof. dr Ratko Božović je o Aleksandrinim aforizmima svojevremeno zapisao: „Aleksandra Filipović je nadmoćna aforističarka. Svaki njen aforizam dovoljan je podsticaj ili za ogled ili za esej ili za diskurzivan spis.”
--
> Opasno je kada vladar siđe s uma pre nego što siđe s trona.
> Društva koja su izgubila kompas orijentišu se pomoću balvana.
> Pisac se pobunio perom, pa je morao da otperja.
> Nije dozvolio da plamen pobune zgasne. Spalio je pobunjenike na lomači.
> Svi ćemo nekada biti mrtvi. Postarajmo se da to bude posle života.
> Kultura je lekovita. Dobijamo je na kašičicu.
> Izgubio je pamet, ali to nije bio veliki gubitak.
> „Treba izvući najbolje iz čoveka”, reče ljudožder.
> Čudna je ta ljubav. Toliko je stranica napisano o onome što nas ostavlja bez teksta.
> Kažu da treba voleti sebe, ali vi znate s kim imate posla... samo su neki od 356 aforizama u knjizi MISLI BUNTOVNICE Aleksandre Filipović.
--
📖 ALEKSANDRA FILIPOVIĆ (1983) srpski je pisac i satiričar. Piše za decu i odrasle.
Autorka je romana: Serafina Krin i poslednji grifon, Serafina Krin i Srce sveta i O krilima i čudima.
Nagrađivana je u zemlji i inostranstvu.
Dobitnica je sledećih književnih nagrada:
- Prva nagrada za aforizam godine Večernjih novosti.
- Prva nagrada za aforizme na festivalu humora i satire „Čivijada”.
- Prva nagrada za najbolji aforizam na festivalu humora i satire SLEM.
- Druga nagrada za aforizme na međunarodnom takmičenju „Zlatni zmaj” u Sloveniji.
- Prva nagrada Radio Beograda i emisije „Dobro jutro, deco” za najbolju priču za decu.
- Nagrada dečje kritike „Dositejevo pero” (treće mesto) za roman „Serafina Krin i poslednji grifon”.
- Druga nagrada za aforizme na festivalu humora i satire „Čivijada”.
- Treća nagrada za satiričnu priču na festivalu humora i satire „Čivijada”.
Romani o Serafini Krin prevode se na ukrajinski jezik i objavljuju u Ukrajini.
Objavljuje u časopisima NIN, Danas, Politika, Večernje novosti, Književne novine i dr. U zbornicima Anomalija, Multiverzum, Paralelni svetovi, Antologija srpskog i hrvatskog aforizma Ružičasti crnjak, Žensko pismo i dr.
Knjige za decu su joj uvrštene u izbornu lektiru za učenike osnovnih škola u okviru projekta „Čitalići” i bile su u najužem izboru za nagradu Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović” i nagradu „Gordana Brajović”. Pisac je priča za emisiju „Dobro jutro, deco” Radio Beograda 1.
Radovi su joj prevedeni na ukrajinski, r***i, rumunski, makedonski i mađarski jezik.
Članica je Udruženja književnika Srbije.
Veb-sajt: www.aleksandrafilipovic.com
--
Knjigu MISLI BUNTOVNICE po ceni od 750 dinara za sada možete naručiti preko poruka ili preko mejla [email protected], gde ćete dobiti sve informacije u vezi narudžbine.
--
Više o ovoj knjizi i drugim izdanjima NOVE ARTIJE uskoro na zvaničnom veb sajtu u okviru koga će raditi i prodajna knjižara!

27/05/2025

Gostovanje Teodora Lorenčiča, autora krimi romana "Idealna ubistva" u izdanju Nove Artije, u emisiji "Pravac 202" Radio Beograda 202. Emisiju su vodili Jelena Knežević i Miodrag Stošić, a tema je bila "Triler fenomen" povodom nedavno održanog Triler festa u Domu omladine Beograda.

27/05/2025

U današnjoj emisiji "Pravac 202" Radio Beograda 202, sa temom Triler fenomen, gost će biti i Teodor Lorenčić, autor romana "Idealna ubistva" uvrštenog na ovogodišnjem Triler festu među 10 najboljih triler romana u regionu, a objavljenog u izdanju Nove Artije. Teodor se očekuje da od podneva govori o svom romanu, trileru kao žanru, Triler festu, ali i o aktivnostima Nove Artije.
Radio Beograd 202 možete slušati na linku: https://www.rts.rs/lat/radio/live.html

26/05/2025

Putem elektronske pošte stigla nam je zahvalnica iz organizacije ovogodišnjeg, prvog Triler festa u Domu omladine Beograda:

Dragi partneri,

Hvala vam što ste verovali u nas i podržali prvi Thrillerfest!
Zahvaljujući vama, uspeli smo da stvorimo atmosferu koja je prevazišla očekivanja – tri dana uzbudljivih razgovora, sjajnih gostiju i istinske posvećenosti triler žanru.

Delimo sa vama i kratak video sa događaja – da osetite deo te energije iz još jednog ugla.

Još jednom, hvala u ime Thrillerfest tima što ste deo ove priče od samog početka. Vidimo se i sledeće godine!

Video: https://youtu.be/xevDIFKBeHQ?si=HrJSTDojIZ8GvPCp

Pored toga prilika je da sa pratiocima stranice podelimo foto i video materijal sa promocija knjiga "Tihi rat" Vladimira Simića, održane 17. maja, i "Idealna ubistva" Teodora Lorenčiča, održane 18. maja u Klubu Doma omladine, kao i fotografiju sa štanda Nove Artije.

16/05/2025

Mi smo na mestu, na Triler festu! 🙂 Vidimo se!

15/05/2025

Kako Nova_rs javlja:

"Tokom sva tri dana festivala, u Domu omladine biće organizovan Mini sajam triler knjiga i stripova s brojnim popustima u holu, gde će učestvovati najveći domaći izdavači – Laguna, Dokaz, Čarobna knjiga, Stela, Službeni glasnik, Nova Artilja i strip izlagači kao što su Darkwood, Lokomotiva i System Comics."

Multimedijalni događaj posvećen triler i krimi žanru, prvi takve vrste u nas - Thrillerfest biće održan od 16. do 18. maja u Domu omladine.

13/05/2025

NOVA ARTIJA NA TRILER FESTU!
Dom omladine Beograda, 16-18. maj 2025

Petak, 16. maj 2025
13:00-22:00 Sajam knjiga (Hol DOB)

Subota, 17. maj 2025
10:00-22:00 Sajam knjiga (Hol DOB)
15:00 Promocija romana "Tihi rat" Vladimira Simića (Klub DOB)

Nedelja, 18. maj 2025
10:00-22:00 Sajam knjiga (Hol DOB)
17:00 Veče slovenačkog trilera - Krimifest: Promocija romana "Idealna ubistva" Teodora Lorenčiča (Klub DOB)

Više informacija o festivalu i programu festivala na stranici Belgrade Thriller Fest i na sajtu https://belgradethrillerfest.com/

25/04/2025

IZAŠLA JE IZ ŠTAMPE NOVA KNJIGA U IZDANJU NOVE ARTIJE – krimi roman IDEALNA UBISTVA (Najzagonetniji slučaj inspektora Adija Štrosa) filozofa, pesnika i književnika Teodora Lorenčiča. Ovo je peta njegova knjiga napisana direktno na srpskom jeziku.

---

TEODOR LORENČIĆ, rođen je 21. 11. 1954. u Mariboru. Od decembra 2018. živi i piše u Beogradu. Pesme je počeo da piše 1969. godine, a već 1971, sa nepunih 17 godina, bio je zbog njih i politički osuđen.
Zbog političke osuđenosti, mladi i talentovani pesnik preselio se na marginu društva. Stvarao je pesme za grupu Preporod (Novi talas), bio je član i menažer avangardne konceptualne grupe Abbildungen Variete, da bi 1983. postao član danas svetski poznate grupe Laibach i avangardnog pokreta NSK (Neue Slowenische Kunst).
Do 2017. angažovan je kao direktor različitih preduzeća, kao savetnik za marketing i stratešku te kriznu komunikaciju i kao režiser filma i reklamnih spotova. Bio je i gostujući predavač na Univerzitetu u Mariboru i njegov generalni sekretar, pisac novinskih kolumni i naučnih članaka. Pojavljivao se i kao dizajner i proizvođač unikatnog nameštaja, a dizajnirao je i izradio kraljevsku stolicu za papu Ivana Pavla II.
U martu 2018. Teodor Lorenčič prestao je pisati na slovenačkom jeziku. Kaže da mu pesme i reči „ne dolaze” više na slovenačkom, da ih čuje na jeziku koji je bio u njegovoj mladosti poznat kao srpskohrvatski. Zbog toga se 8. 9. 2018. Beogradskim manifestom proglasio „Poslednjim pesnikom Jugoslavije”.

Bibliografija:
- O stenah in vijolicah (O stenama i ljubičicama, 1975), pesnički prvenac, Mladinska knjiga, Ljubljana
- Transformator (1979), pesme, Založba obzorja, Maribor
- Anonimni (2017), roman, Zbirka A. Teodor Lorenčič, Maribor
- O ljubezni (O ljubavi, 2017), sabrane pesme, 1969–2014, Zbirka A. Teodor Lorenčič, Maribor
- Neke druge pesme (2019), pesme, Nova poetika, Beograd
- Laibach – 40 Godina Večnosti (2021), monografija, Službeni glasnik, Beograd
- Laibach – 40 Godina Večnosti (drugo izdanje 2022), monografija, Službeni glasnik, Beograd
- LAIBACH: 40 Years of Eternity (2022), monografija, englesko izdanje, Službeni glasnik, Beograd
- U tišinama ljubavi (2022), Srpski pesnički opus, izabrane pesme (2018–2022), Službeni glasnik, Beograd
- U tišinama ljubavi (drugo izdanje 2023), Srpski pesnički opus, izabrane pesme, (2018–2022), Službeni glasnik, Beograd
- Margo (2024), roman, Utopia, Beograd
- Margo (2024), novel, englesko izdanje, Utopia, Beograd
- Margo (2025), roman, slovenačko izdanje, prevod Teodor Lorenčič, Kulturni center Maribor, Maribor

21/04/2025

Prvi roman Vladimira Simića "Tihi rat" je izašao iz štampe i dostupan je čitaocima.

--

O romanu "Tihi rat" recenzent Jelena Dilber je zapisala sledeće:

TIHI RATOVI U SENKAMA NAŠEG VREMENA

Trileri kao najomiljenije štivo čitalaca uvek mame svojom napetošću, iznenadnim obrtima i iščekivanju nečeg neočekivanog čiji niz kao da nema kraja, ali kada se u ovaj književni žanr uvedu elementi političkog i špijunskog podžanra, on onda zasigurno miriše na misteriozne igre velikih i moćnih u kojima se ne preza ni od čega, pa ni od zakulisnih poigravanja, nasilnih akcija i smrtnih ishoda. Zato je za ljubitelje knjiga koje traže razmišljanje zajedno sa čitanjem i napetost zajedno sa navijanjem za glavne likove, pravi izbor triler Tihi rat Vladimira Simića, delo koje stalno balansira na ivici kulminacije i događaja koji neočekivano ali burno menjaju život čoveka na čijem mestu lako može biti svako od nas.

Nikola je muškarac u najboljim godinama koji promašenost i jednoličnost svog života meri propalom dugogodišnjom vezom, nezanimljivim poslom, nezavršenim studijama mikrobiologije i samoćom koju leči latentnim alkoholizmom. Kada jednog dana dobije poziv od svog nekadašnjeg profesora Jana Tadeuša i ponudu izazovnog i dobro plaćenog, ali pomalo i misterioznog posla u institutu za naučna mikrobiološka istraživanja, osetiće kako ga točak sudbine pokreće da bi ga zavrteo do vrtoglavih zbivanja nad kojima neće imati nikakvu kontrolu i koji ga mogu koštati ne samo gubitka unutrašnjeg mira već i samog života.

Mesto i vreme zbivanja romana dati su u nagoveštajima zemlje koja se oporavlja od dugogodišnje autokratske vladavine i čestih fundamentalističkih napada na severnoj granici omeđenoj planinama i nevoljama. U njoj je komunizam nedavno konačno zatvorio svoja vrata ali ne i iskorenio navike i posledice čija su rigidna pravila uništila mnoge sudbine i živote. Nikola se tako pojavljuje kao simbol pomerenog sistema vrednosti u kome se slobodna misao i napredna ideja gledaju kao opasnost, a ne poželjnost, a mladi ljudi otvorenih umova kao potencijalni neprijatelji koji i druge mozgove mogu pokrenuti da započnu sa razmišljanjem i željom za promenama. Zato se kroz ceo roman kao lajtmotiv provlači zbunjenost zbivanjima čoveka uspešno ubijenih ambicija i zatrovanog apatijom iz koje se izlazi samo čvrstom voljom i jakom motivacijom.

Nikola se zato od simpatičnog „smušenjaka” slučajno usisanog u svet visokih igara i opasnih planova, oštro kontrastira od ostalih likova, „stamenih” i prekaljenih političkih boraca: bezbednjaka Karla, generala Borisa, agenta Saše i Tadeuša, profesora kameleonskih sposobnosti. U centrifugama čudnih i misterioznih događaja, koje samo naslućuje, ali ih i odbija kao neosnovane, on pokušava da razreši misteriju najveću od svih – gde je nestao profesor Ivan Petrov, njegov prethodnik na čije je mesto stigao bez kvalifikacija, samo na bazi nekadašnjih kontroverznih eksperimenata koje je još kao entuzijastični student pokušavao da sprovede u delo. „Naučnički” deo romana napisan je stručno i sa izuzetnom inspiracijom a za posledicu ima humani zadatak – kako se kroz simbiozu bakterija i čoveka sačuvati od infekcija i očuvati zdravlje. Međutim, kao što to u našoj stvarnosti najčešće i biva, sve što na početku deluje humano, lako može završiti u raljama interesnih grupa finansiranih od najjačih svetskih sila koje u tome jedino žele sopstveni profit. Kongresmen Skot tako simbolizuje čoveka u čijem se radnom veku smenjuju samo destinacije na zemaljskoj kugli i vlade zemalja koje imaju različite potencijale, ono što ostaje isto su manipulacija, novac i korist. Na taj način se u priču uvodi pojam tihi rat, po kome je roman i dobio ime, nastavak ratovanja i nakon završenih pravih vojnih borbi, ali ovaj put na višim nivoima a u cilju odliva najpotentnijih naučničkih mozgova u najmoćnije zemlje kojima će služiti za naizgled unapređenje nauke, a zapravo za njihove neretko opasne ciljeve.

Međutim, ma koliko naličje slike sveta u romanu Tihi rat delovalo turobno i uznemirujuće, delo odiše optimizmom i ljubavlju kao najjačim protivotrovom za svako zlo koje pokušava da odnese pobedu. U njemu tajni agenti trijumfuju čovečnošću, predsednik zemlje transparentnom i kvalitetnom politikom, a policajci i vojnici čašću i odanošću. Zato nije ni čudo da na kraju ljubav zatutnji kroz srca onih najnevinijih, kao pokazatelj da se jedino sa njom među ljudima jedne zemlje mogu pobediti senke tihih ratova svih vremena.

--

Vladimir Simić je rođen 1963. u Zemunu gde i danas živi. Radi u Poreskoj upravi kao službenik.
U mladosti se aktivno bavio muzikom kao gitarista, tekstopisac i aranžer.
Otac je četvoro dece koji su ga i nadahnuli da objavi svoj prvi roman „Tihi rat”.