09/08/2026
HLAD SE NE TRAŽI, HLAD SE SADI: SMEDEREVU JE POTREBNO VIŠE ZELENIH POVRŠINA
Koliko su drveće i zelene površine važne za kvalitet života u gradu, možda smo najbolje shvatili upravo ovih dana, kada su temperature u Smederevu prelazile 40 stepeni. „Hlad se ne traži, hlad se sadi“ rečenica je koja nas podseća da o sadnji drveća i planskom ozelenjavanju ne treba razmišljati tek kada počnu letnje vrućine, već mnogo ranije.
Zelenila bi u Smederevu definitivno trebalo da bude više. Planirana rekonstrukcija Karađorđeve ulice takođe je otvorila pitanje očuvanja postojećeg zelenila i drveća u ovom delu grada. Zabrinutost zbog planiranih radova građani su iskazali i potpisivanjem peticije protiv rekonstrukcije ulice.
Da li je zabrinutost građana opravdana i koliko bi rekonstrukcija mogla da utiče na postojeće zelenilo, razgovarali smo sa Milošem Markovićem iz udruženja građana „Urbano zeleno“.
- Da li je zabrinutost građana zbog mogućeg gubitka zelenila tokom rekonstrukcije Karađorđeve ulice opravdana?
● Apsolutno. Ulica je osnovna arhitektonska jedinica urbanog područja. Ona bi trebalo da sadrži prostor za pešake, bicikliste, motorna vozila, ali i što veći prostor za zelenilo.
Zabrinutost je opravdana. Pre svega zbog činjenice da je grad odbio naš predlog da se Karađorđeva ulica dodatno ozeleni na njenom početku, gde nema stabala. Takođe, odbio je predloge nekih drugih političkih subjekata da se smanji broj stabala za koje je predviđeno sečenje.
- Koliko je važno da se, pored sadnje novih stabala, sistemski radi na održavanju postojećeg zelenila i zameni osušenih ili uklonjenih stabala?
● Održavanje sadnica je ključno! Već smo pominjali činjenicu da se u protekle četiri godine na području grada osušilo najmanje pet stotina stabala. To je veliki gubitak. U te sadnice je uloženo dosta našeg novca, resursa, vremena i truda radnika. Stabla su se uglavnom osušila zato što JKP Zelenilo nije redovno zalivalo sadnice tokom toplih letnjih dana.
- Nedavno je JKP „Zelenilo i groblja“ pokrenulo akciju „Biramo mesto za novo drvo zajedno“, kojom se građani pozivaju da predlože lokacije za sadnju novih stabala. Da li smatrate da ovakav pristup može doprineti unapređenju gradskog zelenila?
● Iniciranje akcije pozivanja građana da predlože lokacije za sadnju stabala je veoma dobro iz najmanje dva razloga. Pre svega, ako se sprovede, akcija garantuje da ćemo dobiti nove sadnice. Zelenilo utiče pozitivno na javno zdravlje ali i estetiku grada.
Drugo, JKP Zelenilo na ovaj način animira građane i podstiče ih da razmišljaju u smeru zaštite i proširenja zelenih površina. To je posebno dobro zato što dolazi do “raspodele odgovornosti”, pa će građani, koji su predložili neku lokaciju za sadnju, preuzeti obzir ili makar deo odgovornosti i brige za novoposađena stabla.
- Koje lokacije i delove grada predlažete i smatrate prioritetnim za novo ozelenjavanje i zbog čega?
● Prioritet bi trebalo dati priobalju, industrijskoj zoni, okolini železare, prostoru ispred tvrđave, ali i svim onim ulicama koje nemaju dovoljno ili nemaju nimalo posađenih stabla.
- Šta bi, po vašem mišljenju, trebalo da budu prioriteti gradske politike kada je reč o zaštiti i unapređenju urbanog zelenila u narednih pet do deset godina?
● Prioritet bi trebalo da bude formiranje parkova i zelenih oaza. U Smederevu, izuzev Smederevske tvrđave, ne postoji uređen park. Već smo predlagali politiku kojom bi grad, umesto što dozvoljava da se na određenim parcelama grade višeporodični stambeni objekti, otkupljivao parcele koje bi pretvarao u parkove, dečja igrališta ili sportske terene.
Takođe, pravilnikom o izgradnji višeporodičnih stambenih objekata, treba definisati da najmanje 25% površine parcele za gradnju mora biti zelena površina, sa određenim brojem i tipom stabala.
Činjenica je da zbog građevinskih investicija zelenilo postepeno nestaje iz šireg centra grada.
Takođe, nepropisno parkiranje motornih vozila na zelenim površinama dovodi do njihovog uništenja. Najnoviji primer je zelena površina ispred muzeja u Smederevu.
Zato grad mora biti oštriji u kažnjavanju nepropisnog parkiranja na zelenim površinama.
Kao udruženje, uspeli smo da odbranimo nekoliko zelenih površina koje su polako postajale nelegalna parking mesta. Ipak, sadnjom i ograđivanjem uspeli smo da ih vratimo u prvobitno stanje.”
Primeri poput ovih pokazuju da građanske inicijative mogu imati konkretan rezultat kada postoji spremnost da se na probleme reaguje. Očuvanje i unapređenje zelenila, međutim, ne zavise samo od angažovanja građana i nadležnih službi, već i od spremnosti grada da planski i odgovorno pristupi ozelenjavanju.
