Gospode pomiluj

19/10/2026

Свети апостол Тома - (О сумњи у питањима вере)
I. Свети апостол Тома, чији се спомен данас слави, звао се Дидим (близанац), родом Галилејац, и био је један од дванаесторице апостола. Када је, после Васкрсења Господњег, Томи речено да је Исус Христос васкрсао, Тома није поверовао и рекао је да неће веровати док сам не види Спаситеља и не дотакне се Његових рана.
Осам дана после Васкрсења, Господ, јавивши се ученицима кроз затворена врата, рекао је Томи: "Погледај руке Моје и стави прсте своје у ране Моје, и не остани у неверовању, него веруј."
Тома се постидео свог неверовања и радосно је узвикнуо: "Ти си Господ мој и Бог мој!" Тада му је Спаситељ рекао:
"Веровао си видевши; али блажени су они који, не видевши, верују."

Након силаска Светог Духа, Тома је жребом изабран да проповеда у Партији, Медији и Индији. Почео је да тугује због чињенице да су му на жреб пале тако далеке и непознате земље, али га је Господ утешио јављањем. Тома је завршио своју проповед Јеванђеља у Индији мученичком смрћу: био је прободен копљем.

II. Сумња Светог апостола Томе, која се завршила дубоком вером, подстиче нас, браћо, да сада говоримо о сумњи у питањима вере, која у садашње време заражава многе и која се често завршава великом несрећом у неверовању, лишавајући некога Царства Небеског.

а) Шта је сумња у питањима вере?

Свето писмо упоређује оне који сумњају са "морским таласом који ветар носи и размеће" (Јаков 1:6).
Они који сумњају немају тло ни стабилност.

Сумња у веру је последица моралног пада људске душе. Као пример, размотрите јеврејски народ у време Господа Исуса Христа, који је понекад изјављивао и исповедао своју веру у Спаситеља, само да би се одмах те вере одрекао.

б) Стање ума оних који сумњају у своју веру је заиста застрашујуће. Сумња у веру задовољава само усред земаљске среће; она налази мир само код особе која, пуна здравља и виталности, сваки последњи тренутак смрти посматра као веома далек догађај. Али од самог тренутка када наши животи почну да буду угрожени, када се појаве болести – ти весници смрти – да нас подсете да је страшни тренутак близу, када се нађемо у непредвиђеној опасности и видимо како нам живот виси о концу – тада сумња престаје да нас задовољава; привидна сигурност коју нам је некада обећавала претвара се у страшну опасност, пуну прекора, страха и ужаса.
Тада сумња престаје да делује удобно и почиње да делује застрашујуће. У свом моралном очајању, човек тада тражи светлост и не налази је. Он се позива на веру, али вера коју је целог живота занемаривао, и којој се можда чак и исмевао, не одговара му, јер јој се окреће не са смирењем срца, већ из гордог духа свог ума. И не само да сумња постаје страшна мука када се човек нађе у опасној ситуацији, када му је поглед узнемирен и престрављен пред тамом непознате будућности; већ чак и у обичном току живота, усред свакодневних догађаја, човек хиљаду пута осећа како змијски отров (тј. неверовање), који вреба у његовим грудима, кап по кап пада на његово срце. Постоје тренуци када чак и задовољства чине човека уморним, када свет постане досадан, када живот постане терет, када човек не зна шта да ради са временом, које као да иде тако споро напред; тада дубока меланхолија обузима душу, мучи је неописива анксиозност.

Нису то огромне животне недаће; није то туга која тишти дух и изазива жалосне уздахе; то је савлађујући исцрпљеност, незадовољство свим око нас, болна утрнулост свих наших снага. Зашто сам ја на овом свету? пита се човек.
Какву ми је корист донело моје постојање? Шта губим повлачећи се са лица земље, која ми је постала мрска, и тиме што сам лишен сунца, које ми више не сија?
Данас сам незадовољан као што сам био и јуче, а сутра ће бити исто као и данас; моја душа тражи задовољство и не ужива у њему, захтева срећу и не постиже је.

Зар нисте, срећници света, осетили ову муку, овог црва који гризе душе оних који себе сматрају интелектуално супериорнијим од других?
Зар очај не гризе ваше груди?
Знајте дакле да је један од тужних извора овог стања сумња; то је празнина душе која је мучи и мучи – ово страшно одсуство сваке вере и сваке наде, ово непознавање Бога, порекла и судбине човека.

Само у чврстој вери у Бога и духовни свет човек ће пронаћи потпуну утеху у животним тугама, стећи стрпљење у болести, мир пред смрћу, након чега ће почети вечно благословен живот за оне који верују и љубе Бога и ближње своје, и решити сва мучна животна питања која муче ум сваког мислећег бића.

ц) Који лекови се могу дати против сумње? Искреност срца и једноставност душе, истинска жеља за поседовањем истине, усрдна молитва Богу за увећање вере у нашим срцима, разговори са верницима, читање речи Божје, присуствовање црквеним службама, живот по правилима хришћанске религије, која ће "свакога искуством уверити у истинитост и божанственост хришћанства", и пажња на путеве и околности сопственог живота – то су лекови против сумње. Свети апостол Тома је поседовао ове лекове, и стога се његова привремена сумња одмах претворила у потпуну и непоколебљиву веру, изражену у вапају:
"Господ мој и Бог мој!"
У супротном, чак и са визуелним доказима истинитости вере, човек може да сумња, а његова сумња се коначно може развити у неверовање.

III. Молитвама Светог Томе, који је и сам искусио сву опасност сумње, нека нас Господ избави од духа сумње или га преобрази у дух вере и чврстог поверења у Бога, који је јак штит против свих недаћа и промена живота, па чак и против саме смрти. Амин!

- Протојереј Григориј Дјаченко

Православни Живот

06/10/2026

27/09/2026

ЗА ШТА СЕ МОЛИТИ ТОКОМ ЛИТУРГИЈЕ?

Да бисте лакше или сабраније одстојали Литургију трудите се да се молите овако: Када почиње Литургија речима: „Благословено Царство" - помоли се да и тебе Господ удостоји Царства небеског. За време прве мирне јектеније помоли се да ти Господ да Свој мир на данашњи дан.

Ништа тако благотворно не делује на душу као стање мира и непријатељу нашег спасења оно је нарочито мрско, он на све могуће начине хоће да га наруши, да изведе човека из мирног стања, да га уведе у свађе, раздражљивост, злобу, бес и роптање. Зато, молећи се да ти Бог пошаље мир у душу, осећај се као дашчица услед побеснелих таласа, осећај своју беспомоћност и моли помоћ од Господа.

За време јектеније за оглашене помоли се за невернике. Можда имаш рођаке и познанике који су неверници. Помоли се да им се Господ смилује и просветли њихове душе светлошћу вере. Затим захвали Господу за то што се ти сам по Његовом промислу налазиш међу вернима.

Када чујеш возглас: „Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали", помоли се да Господ стави у тебе свету љубав да љубиш све, нарочито оне које не волиш и вређаш, и оне који тебе вређају и не воле.

Након возгласа: „Стојмо смерно, стојмо са страхом..." - помоли се да Господ стави у тебе страх Свој да би увек имао на уму присуство Господа. Након возгласа: „Заблагодаримо Господу" - нарочито заблагодари. У то време свештенослужитељ чита молитву где се помињу сва доброчинства Господња према људима и благодари за њих и за Литургију коју служи. Свако мора да за то благодари, нарочито за оно што је Господ дао лично њему и каквим га је милостима обасуо. За време „Тебе појемо" треба спомињати грехе своје, нарочито тешке, и молити опроштај за њих од Господа. Ако тако одстојиш Литургију са свом пажњом и усрдношћу, сигурно ћеш стећи корист.

Свештеномученик Серафим Звездински

21/09/2026

Данас је рођендан Пресвете Богомајке.
То значи, данас је рођендан једине истинске Радости у овоме свету, једине истинске и бесмртне Радости.
Гле, "Њено рођење, вели се у црквеној дивној данашњој песми тропару, објави радост целоме свету, целој васељени." Какву то радост јавља жена Ева када ми знамо да је жена унела грех, смрт и ђавола у овај свет?
Чиме је то Њен рођендан уистину празник вечне Радости?
У томе што је Она - Мајка Богочовека Господа Христа, што нам је родила Бога.
А има ли ишта од тога већег у овоме свету? Бог, Кога смо ми били отерали, род људски отерао са земље гресима својим, страстима својим, залима својим - тај Бога рађа се од Пресвете Дјеве Марије... Чиме је Она заслужила то? Светим животом Својим ...[1] Њено срце није ... Њену душу није ломила никаква страст. Сва света, Сва у храму, претворивши и тело Своје у храм Божији, и душу Своју у храм Божији, Она је заиста удостојила Себе да постане Мајком Божијом у овоме грешном земаљском свету.

Родивши нам Бога, Она је родила - кога? Родила је Вечни Живот за нас људе, родила је Вечну Истину, родила је Вечну Правду, родила је Вечно Добро..
..Оно што само Бог може дати овоме свету. Од тога ништа у овом свету не може бити веће и моћније и силније и истинитије и радосније. Родивши нам Бога, Она је родила Онога Који је скинуо проклетство греха са рода људског; још нешто страшније - проклетство смрти; још најстрашније - проклетство пакла и владавину ђавола. Јер кроз грехе у овоме свету, које је главно оруђе ђавола, ђаво влада гресима, залима. А Он, Бог, дошао је на радост, и Светом Својом Божанском Истином, Својом Божанском Правдом, Својим Божанским Животом.

- Преподобни Јустин (Поповић) Ћелијски

13/09/2026

Благословен дан и празник

Полагање појаса Пресвете Богородице
13 септембар /31 август

По успенију своме Св. Богородица даде свој појас Апостолу Томи. Тај појас доцније је пренет у Цариград и чуван у запечаћеном ковчегу у Богородичиној цркви Влахерни, задужбини царице Пулхерије. И никад се није отварао овај ковчег све до времена цара Лава Мудрога (886 - 912). Супруга Лавова, царица Зоа, душевно оболи, и према неком тајанственом виђењу пожели она, да се на њу метне појас св. Богородице. Цар умоли патријарха, те се ковчег отвори, појас изнесе и стави на болесну царицу. Царица одмах оздрави. У спомен тога чуда установи се овај празник. Један део тога појаса находи се у Грузији у Зугдиду. На име: ћерка цара Романа исцели се помоћу тога појаса, па доцније, када је отац удаде за цара Абухаза Грузијског, она понесе један део тога појаса собом. По заповести руског цара Александра I саграђена је нарочита црква у Мингрелији у Зугдиду, где се чува тај део чудотворне одеће св. Богоматере.

Тропар (глас 8):
Владичице приснодјево, покрове људи, ризу и појас пречистога твога тела, као силан омотач си даровала граду твоме. И по бесеменом рођењу твоме остала си дјева: Од тебе се и природа и време обнављају. Зато те молимо, да мир граду твоме дарујеш, и душама нашим велику милост.

14/08/2026

,Теби мој пост не треба.
Како бих и могла да испостим, а да ти се постом одужим, за све услишено и неуслишено, од чега си ме сачувала?
Како би то мало одрицање могло да буде довољно спрам жртве коју си Ти поднела?
Зар да се заносим да је моје одрицање од хране довољно да Ти захвалим за то шта си Ти за мене жртвовала?
Мени је потребан пост да бих Те лепше видела.
Да бих се макар мало очистила и Богом причестила.
Ни Теби, ни Богу мој пост не треба.
И свака жртва коју бих поднела спрам ваше је мала.
И не бих Ти се одужила.
А Ти ме ни са чим ни ниси дужила.
Ти си од оних који дају и не очекују да чују хвала.
Ти си једина Мајка која је тело самом Богу уступила.
Толико чиста да си Бога родила.
И мој пост Теби није моја похвала.
То је тек мало послушање по узору на Тебе која си целог живота служила.
Сећаш се оног дана када сам Ти се предала?
Била је то најбоља могућа одлука коју сам у животу донела.
Помози ми да живим тако да Ти сваким својим удахом и издахом показујем колико Те волим и колико сам Ти захвална.

Богородичин венац

Нека је на здравље и спасење Великогоспојински пост!

08/08/2026

КОЛИКО СВЕТИХ ПАРАСКЕВИ-ПЕТКИ ИМА?
Православна црква слави четри Свете Параскеве:
1) Свету Првомученицу Параскева (1. век) - 20. марта /2.априла (икона 1 са црквом у наручју);
2) Преподобну мученицу Параскеву - Римљанку, (2. век) - 26 јула/8. августа (икона 2 са очима у чинији);
3) Преподобну матер Параскеву - Свету Петку 14/27. октобра (иконе 3 и 5 са епитрахиљем)
4) Свету мученицу Параскеву у Русији знану као ,,Пјатница'' (4. век) - 28 октобра /10. новембра (икона 4 са црвеном порфиром и круном).
Пошто је у српском народу веома развијен "култ Свете Петке" то се и ове две мученице поштују и чак се њихово житије и иконографски ликови, као и иконографија уопште, мешају и преплићу. На жалост лаицизам иконописаца и незаинтересованост одговорних су учиниле да се ови култови готово споје у један. Ево примера:
Преподобна мученица Параскева (2) назива се и "Трнова" (?!), па се овај епитет штампа и на нашим календарима, и ако ова Мученица нема никакве везе са бугарским градом Трновом осим што су мошти Српске Параскеве једно време пребивале у том граду одакле их је Света кнегиња Милица вратила у Србију.
Даље, на иконама се често Преподобна Параскева (3 и 5) слика са крстом у руци, а то је иконографски символ мучеништва, односно мученица, што приличи другим двема Параскевама.
Преподобна Параскева (3 и 5) се слика са епитрахиљем, што је потпуно погрешно и саблазно, јер жене не смеју носити овај важни део свештеничке одеће. Чак нема ни поузданих доказа да је била у великој схими, мада опет и велика схима изгледа другачије од овог приказа.
Све у свему, када купујете икону Свете Петке, најсигурније вам је да продавцу кажете којег дана се слави "ваша" светитељка...

08/08/2026

Срећан празник Света преподобномученица Параскева - Римљанка! Срећна слава, на многаја љета!

Житије Свете преподобномученице Параскеве РИМЉАНКЕ

Рођена је у Риму, у хришћанској породици, за време владавине цара Антонина. Пошто се родила у петак, на крштењу су јој дали име Параскева (Петка). Од малена је васпитавана у православној вери, одлазила у цркву ради молитве, читала Свето Писмо. Када су јој родитељи умрли, сво имање је разделила сиромасима, а потом се замонашила. Као монахиња још ревносније је проповедала веру у Господа Исуса Христа. Како су тада римске власти гониле хришћане, неки злобни јевреји су је оптужили цару да јавно проповеда забрањену веру. И цар Антонин нареди да је доведу пред њега. Видевши њену мудрост и лепоту, би одушевљен, па јој предложи да принесе жртву римским боговима, рекавши јој да ће тако избећи многа мучења и да ће је даровати многим добрима. Но св. Петка, као права хришћанка, није хтела да се одрекне своје вере. То наљути цара, па нареди да јој на главу ставе усијани шлем. Али светитељка, Богом чувана, остаде неповређена. Тада цар наложи да је ставе у казан пун врелог уља и смоле. И ту је, чудом Божијим, св. Параскева остала здрава и читава. Да би проверио да ли је уље врело, цар јој рече да га попрска њиме. Светитељка му баци врело уље у лице, и он од тога одмах ослепе. И поче запомагати и молити светитељку да умилостиви Бога да му поврати вид. На њену молитву Господ то учини. Тада је цар са својим слугама поверовао у Господа, и пустили су светитељку да оде.

Отишавши из Рима, св. Петка је ходила по селима и градовима проповедајући хришћанску веру. Чинила је то са много успеха, и пуно људи је поверовало у Христа. Још два пута је извођена пред незнабожачке кнежеве и судије, оптуживана и мучена, али се силом Божијом брзо опорављала од рана, остајући чврста и непоколебана у својој вери. Напослетку су је, по наређењу неког кнеза Тарасија, посекли мачем, и душа ове свете мученице преселила се у Царство Небеско. Све се ово збило у II веку нове ере. Светитељку прослављамо 26. јула (8. августа по новом календару).

Света Петка Трнова

У Србији Параскеву Римску често мешају са Преподобном мати Параскевом - Светом Петком, која се слави 27. октобра, иако је између живота двају светица скоро хиљаду година историје. Светитељке се на иконама разликују по другачијим обележјима - Параскева Римска, заштитница слепих, у рукама држи плочицу са урезаним очима, док Света Петка у рукама носи крст и гранчицу мирте.

На празник Параскеве Римске кнегиња Милица је из Трнова у Љубостињу пренела мошти византијске светице, преподобне мати Параскеве - Свете Петке. Стога се у српској православној цркви истога дана обележавају и Параскева Римска, и пренос моштију српске Свете Петке, а тај празник назива се комбинованим именом Света Петка Трнова.

Тропар, глас 1.

Ревност твоја и дела били су прикладни имену твоме, истоимена. Исповедајући твоју веру у Господа Христа као једину, наследила си Живот вечни, Параскево мученице. Отуда нам изливаш исцељења и молиш се за душе наше.

Кондак, глас 8.

Ходите, верни, да сложно запевамо песму мученици Параскеви, која блиста чудесима у свету, одгони таму демонске обмане и подаје изобилно благодат вернима, који јој кличу: Радуј се, мученице многострадална!

04/08/2026

Данас је Блага Марија заштитница жена, ако у цркви запалите свећу можете тражити испуњење жеље.

Српска Православна црква слави данас спомен на Марију Магдалену, у народу познату као Блага Марија. Светица је веома поштована, посебно међу женама.

Марија Магдалена, позната у народу као Блага Марија, била је блиска ученица и пратиља Исуса Христоса. Православна црква сматра је равном апостолима.

Припремила Нада Руменић Петрић
Син Божји ослободио је седам злих демона који су је мучили. Постала је верна следбеница током његовог земаљског живота. Када су разапели Исуса, под крстом на Голготи, са пресветом Богородицом, стајала је и Марија Магдалена.

Три пута је посетила Христов гроб, а после Васкрсења, Господ јој се два пута указао.

Према хришћанском учењу, посетила је Рим, где је изашла пред цара Тиберија коме је даровала црвено бојено јаје. Живот је завршила мирно, у дубокој старости, у Ефесу.

Њене свете мошти касније су пренете у Цариград где је сахрањена у њој посвећеном руском храму.

Блага Марија, по народном веровању, сестра је Светог Илије Громовника. По обичајном календару, данас се не ради у пољу, нити у кући.

Народ верује да, ако на њен празник, жене оду у цркву, помоле јој се и запале свећу, могу тражити испуњење једне жеље и светитељка их неће одбити.

04/08/2026

У сусрет празнику:
Света Марија Магдалина, равноапостолна
(Особине њеног живота које можемо и треба да опонашамо)

I. Света Мироносица, равноапостолна Марија Магдалина, чији се спомен сутра слави, назива се "Мироносица" јер је била међу женама које су дошле до гроба Исуса Христа да помажу Његово пречисто тело смирном. Названа је "Равноапостолна" јер је, попут апостола, проповедала име Христово и Његово учење.
Названа је и "Магдалина" због свог родног места у граду Магдали, у Сирији.

Била је дубоко захвална Исусу Христу што ју је исцелио од демонске опседнутости. Била је међу женама које су следиле Исуса Христа током Његовог служења човечанству и толико га је волела да се није плашила да стане на крст са Богородицом током Господњег распећа.
Након Господњег васкрсења, она и друге жене су отишле до гроба да помажу Његово тело драгоценим смирном.
Због тога ју је Господ наградио тако што јој се јавио пре свих осталих после Свог васкрсења, после Богородице, и заповедио јој да објави Његово васкрсење Својим ученицима.

Након Вазнесења Господњег, Марија је, заједно са Пресветом Богородицом и апостолима, остала у непрестаној молитви, сведочећи првим успесима апостолске проповеди и сама проповедајући Јеванђеље у разним земљама.
У Риму је обавестила цара Тиберија о Христовом васкрсењу и оптужила Пилата да неправедно куша Исуса Христа. Каже се да је Марија Тиберију поклонила црвено јаје, које симболизује поновно рођење у нови живот. Из Рима, Марија Магдалина је отпутовала у Ефес и тамо је, до своје смрти, помагала светом јеванђелисти Јовану Богослову у његовом еванђеоском раду.
У петом веку, под царем Лавом, њене мошти су пренете из Ефеса у Цариград и стављене у манастир Светог Лазара.

II. Браћо и сестре у Господу!
Изложили смо вам живот и дела свете Магдалине, колико смо могли из наших оскудних информација. Сада вам преостаје да је угледате у хришћанским врлинама. Угледајте је, сестре у Господу: јер вам је била жена покорна. Угледајте је и ви, браћо: јер је срамотно да мужеви попуштају женама у добрим делима.
Угледајте је сви: јер је то могуће свима и спасоносно је за душу.

а) Марија Магдалина, будући тешко болесна, замолила је Господа за помоћ и добила је од Њега чудесно исцељење: и ви, прибегавајте Му у молитви у свим својим потребама - и примићете "Његову благодат за помоћ у право време" (Јевр. 4:16); само је молите са вером, љубављу и надом: јер без вере сила Божија не може деловати у нама, - без љубави свака вера "неће ништа посрамити - нада нас неће посрамити" (Мт. 13:58 ; 1. Кор. 13:2 ; Рим. 5:5).

б) Марија Магдалина, у знак захвалности за велики благослов који јој је Господ дао, потпуно се посветила служењу Њему: и ви будите Његове верне слуге - не савијајте се на оба колена, не служите Богу и мамону, него посветите сав свој живот Господу, јер је то Његов дар - Он нам даје "живот и дисање и све остало" (Дела апостолска 17:25).

ц) Марија Магдалина, посветивши се служби Господу, следила га је свуда и била Његова најревноснија ученица: и ви постојано следите "Његове стопе" (1. Петрова 2:21), записане у Јеванђељу, марљиво слушајте Његову реч у храмовима Божијим, марљиво је проучавајте у својим домовима и пажљиво испуњавајте Његове заповести; "јер није заборављајући слушалац, него извршилац" заповеђеног "дела", тај ће "бити блажен у свом делу" (Јаковљева 1:25).

г) Марија Магдалина је помагала Господу својим богатством и трудом својих руку: и ви чините исто, ако не за Њега лично, што је сада за вас немогуће, онда за Његову цркву, коју Он назива својим телом (Кол. 1:24), и за најмање од Његове браће – сиромашне. Свака лепта употребљена за њихову корист, свака мрвица која им се да, имаће велику награду пред Господом: јер Он сам каже: "Што год учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте" (Мт. 25:40).

г) Марија Магдалина је пратила Господа на Голготу, гледала Његова страдања на крсту и, као да је била распета са Њим од туге: а ви, браћо и сестре, чешће преносите своје мисли на Голготу, чешће замишљајте себе у подножју крста Христовог и размишљајте о томе шта је Син Божији претрпео, "за наше грехе" (1. Кор. 15:3); и размишљајући о томе, плачите над собом, јадикујте над својим гресима и бојте се да поново не разапнете Господа са њима (Јевр. 6:6), него радије распните своје "тело" са "страстима и похотама" (Гал. 5:24), "да грех не царује у вашем смртном телу" (Рим. 6:12).

е) Марија Магдалина је дошла Спаситељу са мирисима и, не нашавши Га у гробу, марљиво Га је тражила свуда док се није удостојила да Га види после васкрсења: и ви Му се прибегавате духовним тамјаном - светим молитвама (Откр. 5:8), и тражите Га умно свуда: у храмовима Божијим, где је Он милостиво присутан у својим тајнама (Јн. 6:56), и у видљивој природи, где открива своју силу и доброту (Рим. 1:20), и у свом срцу, где одговара гласом наше савести (Рим. 2:15), штавише, тежите ка Њему духом ка небу, где Он "седи с десне стране Бога", и зато, "мислите на оно што је горе", "а не на оно што је на земљи" (Јев. 10:12);(Кол. 3:1-2). Чинећи ово, можете имати тајанствену "заједницу са Христом" док сте још на земљи" (1. Јованова 1:3), и једног дана ћете бити почаствовани да Га видите "лицем у лице на небу" (1. Кор. 13:12; Фил. 3:20).

г) Марија Магдалина је отворено исповедала себе као ученицу Спаситеља, храбро Га је бранила пред царем и ревносно проповедала Његово учење: чините исто, не стидите се да се увек и у свему показујете као истински ученици Господњи, не бојте се прекора и исмевања којима синови овога века подвргавају "оне који желе да живе побожно" (2. Тим. 3:12), него "порицајте" њихову злобу (Ефесцима 5:11) и трудите се да ширите побожност у свом кругу, усађујте је својој деци, пријатељима и укућанима. За то ћете добити велику награду: јер ко "врши" вољу Божију "и учи" друге да је испуњавају, "назваће се велики у царству небеском" (Мт. 5:19).

III. То је оно на шта нас Марија Магдалина инспирише својим животом и делима! Трудимо се, браћо и сестре, да опонашамо њене врлине и молимо се Господу да нам помогне да следимо њен пример, ради славе Његовог имена, ради добра Његове Цркве, и ради нашег сопственог спасења и спасења других.

- Протојереј Григориј Дјаченко