30/10/2024
Данима сам узимала хлеб из кухиње и паковала међу књиге – имам и три пса у школи, знам да ме и они чекају. И све то не би било сумњиво да нисам сваког дана све више хлеба узимала и паковала за успутне станице.
– Купи три хлеба – рекла је мама тати док је правио списак за продавницу.
– Три? – збунио се тата – па ко једе толики хлеб?
– Па ми једемо, видиш да сам јуче купила два и синоћ га није било!
– Па добро, купићу три хлеба.
После неког времена приметила сам да се мама и тата чудно понашају.
– Јеси ли добро, како си, што ћутиш, ако имаш неки проблем, нама можеш све слободно да кажеш.... – и тако унедоглед. Какав проблем имам? Немам проблем ја, они имају, умислили су, размишљала сам...
Вероватно да би открили мистерију мојих честих истрчавања на пет минута, решили су да ме прате. Нисам знала да је, када сам једне ноћи изашла, мој тата кренуо за мном! Било им је чудно – куда идем сама сваке вечери. Могу само да замислим шта им је пролазило кроз главу. Тада се коначно открило ко једе два хлеба дневно и сваке вечери разноси свеске.
– Јел’ знаш где ти је ћерка? – питао је тата маму.
– Не! Где је? Шта је урадила? – уплашила се мама.
– Ено ти је иза хотела, храни псе!
Мами ништа није било чудно, чак јој је и лакнуло. Није то ништа страшно. И она је цео живот хранила животиње, с њима је одрастала, па тако исто и ја.
