19/11/2025
TRIBINA "ODNOS PATNJE I DUHOVNOSTI PO ŠOPENHAUERU"
Tribina: ''Odnos patnje i duhovnosti po Šopenhaueru''
Učestvovali: prof. dr Nada Ristić Blagojević, Ognjen Stanković, psihoterapeut
Na primeru filozofije Artura Šopenhauera postavljeno je nekoliko pitanja koja ukazuju na poteškoće pristupa fenomenu patnje u okviru Tribine o savremenoj filozofskoj terapeutici. Iako nam se čini da je patnja nešto što najneposrednije osećamo u životu i da nikome nije strana postavlja se pitanje zašto osuđujemo one koji ne pate? Treba li izmicati patnji, psihološkoj boli i strastima? Kako ublažiti surove posledice patnje. Da li je patnja vezana za osećaj „beznačajnosti postojanja” kao što propoveda Budizam a našta se poziva nemački filozof Artur Šopenhauer. Posmatrački instikt uma kroz surovu silu volje za život ipak propušta fluid koji zovemo duhovnost. Koji su Šopenhaurevi razlozi da stavi fenomen patnje u centar svoje filozofije u delu „Svet kao volja i predstava”.
Citati Artura Šopenhauera
• Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja.
• LJubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom.
• Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.
• Ma kako čvrsto ljudi bili povezani prijateljstvom, ljubavlju ili brakom, sasvim pošteno svaki na kraju misli ipak samo na sebe i možda još na svoje dete.
• Budala trči za užicima života i shvata da je prevarena. Mudrac izbegava nevolje.
• Najveća je od svih ludosti – žrtvovati svoje zdravlje, ma šta to bilo; zbog sticanja imovine, zbog napredovanja u službi, zbog učenosti, zbog slave, a da o toj slasti i kratkotrajnim užicima i da ne govorimo. Šta više, zdravlju treba sve podrediti.
• Prijatelj svih nije ničiji prijatelj.
• Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.
• Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.
• Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće.
• Stil je fizionomija našeg uma. On je pouzdaniji ključ karaktera nego što je fizionomija tela. Imitirati stil druge osobe isto je što i nositi masku. Koliko god maska bila dobra, ubrzo će postati dosadna i nepodnošljiva zato što je bez života; i stoga je i najružnije živo lice bolje od nje…
• Nema ničega od čega se pisac treba više čuvati nego uočljivog upinjanja da pokaže više intelekta nego što ga ima, zato što to rađa sumnju kod čitaoca da ga ima vrlo malo, jer čovek uvek, po svojoj prirodi, naglašava ono što uistinu ne poseduje. I zato je nagrada za pisca da ga nazivaju naivnim, jer to znači da se on može prikazati takvim kakav je. Generalno, naivnost je privlačna, dok ono neprirodno svuda odbija. Takođe, uviđamo da svaki pravi mislilac nastoji da izrazi svoje misli čisto, jasno, konačno i koncizno koliko god je to moguće. Zbog toga je jednostavnost uvek bila posmatrana kao znak, ne samo istine, već takođe i genijalnosti. Stil dobija svoju lepotu od misli koje izražava, a kod onih pisaca koji se samo prave da razmišljaju kaže se da su njihove misli dobre zbog njihovog stila. Stil je samo figura misli; pisati nejasnim ili lošim stilom znak je glupih i zbrkanih misli.
• LJude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.
• Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!
Za IP Media 023 propratio i priredio Dragan Jovanović
