RADIO Banska KOSA

31/12/2025

22/12/2025

Манастир Житомислић: сведок вере и страдања
Уз обалу реке Неретве, где се њен кањон шири у плодну и питому долину обраслу медитеранским растињем, у српској Херцеговини, на путу од Мостара ка Јадранском мору, уздиже се духовни стуб и неми сведок векова, манастир Житомислић.
О историјском значају српске првославне светиње која припада Епархији захумско – херцеговачке и приморске, сведочи и запис једног од најумнијих синова Херцеговине Нићифора Дучића, који је забележио:
„Нема у Херцеговини богатијег манастира од Житомислића. Његове су земље простране и родне, виногради обилати, маслињак лијеп и приходи су опште добри”.
Ове речи нису биле пуки опис материјалног богатства манастира, већ сведочанство о његовој улози у животу српског народа у Херцеговини. Манастир Житомислић у истоименом селу, вековима је био место молитве, сабирања, духовног ослонца, али и простор у коме су се чували писменост, култура и свест о припадности.
Манастир Житомислић је посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице, из XV је века и обновљен је 1563. године од браће православних Срба Милорадовића-Храбрена. Његови ктитори породица Милорадовић, подигли су ову светињу у времену тешком за српски народ, свесни да манастир није само богомоља, већ и уточиште вере, памћења и народног трајања.
Од самог основања у његовим зидовима чуване су богослужбене књиге и црквено предање, а монашко братство било је ослонац народу који је у вери проналазио снагу да опстане.
Међутим, као и сама Херцеговина, и манастир је кроз векове делио судбину и страдање српског народа. Рушен је, пустошен и паљен, али ниједно разарање није успело да га избрише из духовне мапе овог простора. Када се говори о духовном генодицу немогуће је заобићи 20. век у коме је историја проговорила најстрашнијим језиком.
У вихору Другог светског рата 1941. године, усташе су зверски побиле цело братство манастира Житомислића. Осам монаха, чувара молитве и светиње, убијено је и бачено у Видоњску јаму, једну од многобројних јама у Херцеговини. Зидови су остали празни, звона су ућутала, а тишина која је завладала међу каменим зидовима била је тежа и од саме смрти. Манастир је био опустошен, пламен је прогутао светиње, књиге, ахриву, као да је неко хтео да избрише сваки траг времена и памћења са ових простора.
Почетком 1991. године отворене су бројне јаме у Херцеговини, а међу њима и јама Видоња. Мошти монаха и искушеника пренете су у манастир Житомислић, где су достојно сахрањени. Жртвама крвавог усташког пира поклонио се патријарх СПЦ господин Павле.
Међутим, ни то васкрсење није донело мир, јер је средином 1992. године у новом ратном сукоби на простору БиХ, од стране Хрвата манастир поново запаљен, срушен и миниран. У налету мржње, коју је носио исти дух као пола века раније, покушали су још једном да затру светињу и прекину памћење, а заправо се потврдило да се над овим местом води стална борба између насиља и вере.
Из пепела, из бола после десет година, манастир Житомислић је опет васкрсао. Године 2002. почела је обнова, а завршена је 2005. године. Последња велика инвестиција је била обнова музеја 2019. године као још један знак трајања. У том музеју данас почива ризница манастира.
Манастир Житомислић данас стоји у српској Хецеговини као живи завет страдања и васкрсења, као светиња која је преживела смрт, огањ и мржњу, као опомена да је вера српског народа укорењена дубље од сваке јаме, јача од сваког пламена и трајнија од сваког времена.

Милка Топлић

Извор: Регионална медијска мрежа

22/12/2025

Тамо где траје вера: Покрајински фонд за избегла расељена лица и за сарадњу са Србима у региону и Град Нови Сад у посети православним манастирима Далмације
Фонд који пружа подршку Србима у региону наставља своју мисију очувања националног, културног и духовног идентитета, са посебним акцентом на српски народ у Хрватској. Тим поводом, делегација коју је предводио Александар Ђедовац обишла је манастир Драговић и манастир Крка као значајна сведочанства вековног присуства и духовности Срба на овим просторима.
Заједнички циљ Града Новог Сада и Покрајинског фонда јесте очување заједничког духовног наслеђа, неговање културе, чување језика, писма и традиције. Посебан нагласак стављен је на улогу Српске православне цркве, јер је Српска православна црква стуб опстанка српског народа и темељ духовног и националног идентитета.
Делегацију су чинили:
• Александар Ђедовац, директор Фонда за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону
• у име градоначелника Жарка Мићина, помоћник градоначелника Града Новог Сада Дејан Шијак,
• Јелена Лакић, координатор регионалне медијске мреже „Срби у региону“
• Сања Бјелица Шаговновић, представник Топ портала Мостар
• Станко Арнаут, председник месне заједнице Глушци
Намера данашње посете била је духовно укрепљење, упознавање са богатим духовним и историјским наслеђем манастира Крка, као и изражавање поштовања и подршке Српској православној цркви и верном народу на простору Далмације.
Сложни и уједињени, шаљемо поруку љубави и заједништва, са јасном жељом да се превазиђе нетолеранција и допринесе стварању преко потребне хармоније, ради просперитета и бољег суживота свих заједница.
Регионална медијска мрежа
Ј.Лакић
Извор: Регионална медијска мрежа

22/12/2025

Посета општини Кистање у Хрватској: место где српски дух никада није угашен
Делегација из Новог Сада на челу са директором Фонда за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, Александром Ђедовцем и помоћником градоначелника Новог Сада, Дејаном Шијаком, стигла је у Кистање, у северној Далмацији.
На путу од Книна ка Јадрану пружа се Кистање, општина са богатом српском историјом и траговима који нису избледели. Иако су током „Олује” многе породице морале да оду, идентитет Кистања, језик, култура и ћирилица се нису угасили. Данас овде живи око 2.600 становника, а Срби чине више од половине мештана. Посета делегације из Новог Сада је знак непрекидне везе и солидарности са овим крајем.
Северна Далмација је важна и због православних храмова, који чувају сузе, радости и молитве за останак и повратак. Један од њих је Црква Светог апостола и јеванђелисте Луке у Островици (1524), која од ове године добија нови изглед кроз пројекат обнове. Фонд за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону уложио је 8.170 евра у обнову светиње.
Посета је добила формалан карактер пријемом код председника општине Кистање, Горана Рељића, који као представник српске заједнице дуго ради на очувању традиције и вере. Сусрет је протекао у духу поштовања и отвореног разговора о животу Срба у Далмацији.
Рељић је истакао значај повезивања општине са Покрајинским фондом и градом Новим Садом. Кистање, смештено у оквиру Националног парка Крка, нуди мир, али и могућности за развој пољопривреде и туризма.
Ово место је духовно и национално средиште православља у Далмацији. Уз подршку државе Србије и локалне заједнице, Кистање остаје простор где историја и култура српског народа живе, као симбол трајања, повезаности и достојанства српске душе.
Извор: Регионална медијска мрежа

16/12/2025

Хуманитарни концерт „Подржи ме“ одржан је у суботу, 13. децембра, у Синагоги у Новом Саду, са почетком у 19.30 часова. Концерт је организовао хор Новосадске шмизле, у оквиру акције подршке Дневном центру за особе са сметњама у развоју „Подржи ме“ из Косовске Митровице.
Акција је покренута током ове године у сарадњи са српско-чешким удружењем „Беседа“ из Петроварадина, са циљем прикупљања средстава и подизања свести о значају подршке особама са сметњама у развоју.
На концерту је наступило укупно седам хорова – шест из Новог Сада и један из Београда. Публика је имала прилику да чује наступе хора Новосадске шмизле, хора Удружења пензионера „Сениори“, Руског академског хора „Нота бене“ из Београда под управом диригента Алексеја Китајева, Руског камерног хора „Наслеђе“, мушке певачке групе „Фање“, поп хора „Версе“, као и мешовитог хора „Кредарица“. У програму су учествовали и корепетитор Јозеф Ритер и удараљкаш Драгиша Антић, док су диригентску улогу имали Марко Асурџић, Тимур Мусаев и Борут Павлич.
Улаз на концерт био је на бази добровољног прилога, а сва прикупљена средства била су намењена Дневном центру „Подржи ме“, који окупља 207 корисника са Косова и Метохије.
Хуманитарни концерт протекао је у изузетној атмосфери, уз велику посећеност и значајну подршку публике, чиме је још једном потврђен значај заједништва и солидарности у помоћи најосетљивијим члановима друштва.
Извор: Регионална медијска мрежа

16/12/2025

Свечана академија поводом 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн одржана у СНП-у
НОВИ САД – Богатим културно-уметничким програмом, кроз песму, игру и говор, у Српском народном позоришту обележено је 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, једне од најзначајнијих светских научница, математичарки и физичарки. Свечана академија одржана је на сцени „Јован Ђорђевић“, уз директан пренос Радио-телевизије Војводине.
Свечаности су присуствовали председник Владе Републике Србије Ђуро Мацут, председница Покрајинске владе Маја Гојковић и градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, као и бројне званице из јавног, културног и научног живота.
Председница Покрајинске владе и председница организационог одбора обележавања јубилеја, Маја Гојковић, истакла је да обележавање 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн представља много више од самог јубилеја.
„Данас не славимо само један јубилеј. Славимо истину да научне идеје надживљују време и подсећамо на то да инспирација и пут успеха могу почети на живописној војвођанској равници, а одјекнути широм света. Славимо и промовишемо Милеву Марић Ајнштајн – нашу суграђанку, нашу научницу, наш понос“, поручила је Гојковићева.
Она је подсетила да је програм обележавања започет изложбом у Бечу, у згради Уједињених нација, где се налази седиште Међународне агенције за атомску енергију, реализованом у сарадњи са Музејом Војводине, чиме је значајно допринето већој међународној видљивости лика и дела Милеве Марић Ајнштајн.
Гојковићева је нагласила да ова свечаност није само осврт на прошлост, већ и прилика да се подсетимо колико је важно препознати и подржати потенцијал сваког појединца, посебно младих људи и жена у науци.
Свечана академија почела је у 20 часова, а програм је обухватио драмски, музички и балетски сегмент у извођењу уметника Српског народног позоришта. Посебну пажњу публике привукао је балет посвећен Милеви Марић Ајнштајн, чији је први део осмислила реномирана кореографкиња позната по балетима инспирисаним животима знаменитих жена.
Премијер Србије Ђуро Мацут истакао је да је живот и дело Милеве Марић Ајнштајн снажан пример колико знање и истрајност могу да помере границе и у најтежим временима.
„Њена истрајност и рад, упркос тешком животу и времену када жене нису имале много шанси, показују како храброст и знање могу савладати све препреке“, рекао је Мацут, нагласивши да је важно пружати подршку младим научницима, водећи се примером Милеве Марић Ајнштајн. Он је додао да је поносан на бројне српске истраживаче који и данас освајају значајна признања широм света.
Маја Гојковић је подсетила да је Милева Марић Ајнштајн била далеко испред свог времена и симбол борбе за родну равноправност, указујући на неправду што јој није било омогућено да дипломира, иако је предала дипломски рад, изразивши уверење да би било праведно да јој се постхумно додели почасни докторат.
Након академије, програм обележавања биће настављен мултимедијалним садржајем у простору Челичана у Кинеској четврти од 20. децембра, где ће бити представљен савремени приступ приказу живота и дела Милеве Марић Ајнштајн. Такође је најављена и премијера играно-документарног филма о њеном животу, са планираним гостовањима у земљи и иностранству.
У оквиру обележавања јубилеја најављена је и изложба радова вајара пристиглих на конкурс за споменик Милеви Марић Ајнштајн, који је планиран за постављање на Кеју жртава рације, као и обележавање простора у Научно-технолошком парку, где је највећи амфитеатар понео њено име.
Свечана академија и пратећи програми још једном су подсетили на значај Милеве Марић Ајнштајн и на потребу неговања културе сећања на истакнуте личности које су својим делом задужиле свет, а потекле са ових простора.
Ј.Лакић
Извор: Регионална медијска мрежа

16/12/2025

Стуб традиције који је одолео вековима: ГУСЛЕ

Запитали смо се како уопште треба започети причу о гуслама? Да ли прво да запевамо, а потом да кажемо коју, или да најпре проговоримо па тек онда пустимо да пропева жица која памти више од нас самих?
Можда баш у том двоумљењу лежи њихова највећа чар, јер гусле су и песма и реч и почетак и завршетак и тишина и одјек.
Гусле увек траже и тренутак поштовања и тренутак песме.

Још од времена Филипа Вишњића, слепог гуслара са простора данашње Републике Српске, који је својим гласом и жицом подизао народ, будио храброст и остављао траг дубљи од многих записа, гусле су биле много више од обичног инструмента.
Филип Вишњић није био само гуслар – он је био симбол отпора и наде, глас који је одјекнуо кроз векове, подсећајући на снагу приче и моћ традиције. Његово наслеђе и даље инспирише, а његови стихови остају вечна жица која повезује генерације. Управо у тој чињеници лежи моћ гусле, да зауставе време, да уједине народ у истом осећају, да пробуде нешто давно, дубоко и исконско у нама.

Гусле су симбол борбе. Оне су ритам огњишта, глас предака, сећање које не бледи. Где год се чуле – на сабору, у дому, на прелу, оне нас подсете ко смо, одакле долазимо и какву снагу носи наша традиција. Из тих разлога је сваки почетак са гуслама добар почетак, било да запевамо, било да прво проговоримо.

Гусле су један од најзначајнијих музичких инструмената балканске традиције, дубоко укорењени у идентитет народа Балкана, а посебно српског народа.
Можда се сетите дединих прича о херојским подвизима које је пратио звук гусала или неког свечаног тренутка у вашем животу када су гусле биле у центру пажње. Ове успомене чине гусле посебним делом нашег културног наслеђа.

Прављење гусала представља уметност и занатство које захтева пажљиво бирање материјала и алата. Постизање уникатног дизајна зависи у великој мери од правилног избора дрвета, као и употребе висококвалитетних алата који омогућавају прецизну израду и декорацију.
Најчешће се користи масивно дрво попут јавора, ораха или трешње, које пружа природан тон и резонанцу. Управо одабир одговарајућег дрвета одређује како ће коначан инструмент звучати, али и изгледати. Алат и материјали за гусле укључују ручно израђене длијета за обликовање и фино завршавање, тестере за прецизно сечење, као и алате за гравирање који омогућавају уникатни дизајн гусала. Сваки алат има специфичну функцију и прилагођен је потребама занатства и гусле. Из тих разлога наглашавамо да су гусли више од музичком инструмента, оне му уметничко дело.

И зато, кад год чујемо жицу да заигра под прстима гуслара, знамо да не слушамо само мелодију, но слушамо векове. Слушамо народ који није дозволио да га време избрише. Слушамо причу која се и данaс исписује, сваки пут када гусле проговоре.
За крај, док год има младости која узима гусле у руке, нема разлога да бринемо за нашу традицију. Она ће живети дуже од свакога од нас.

Извор:Регионална медијска мрежа
Милка Топлић
аутор цртежа у позадини фотографије : Горан Горски

16/12/2025

Када жене стварају друштво расте: прича о предузетницама Републике Српске са сајма у Новом Саду
У Новом Саду, 7. децембра успешно је одржан први Сајам женског предузетништва Војводине и Републике Српске, окупљајући жене које својим радом, визијом и храброшћу померају границе. Посебан осмех, топлину и пажњу измамиле су жене из Српске, својом аутентичношћу и поносом који носе. Њихове речи, њихова снага биле су довољан повод да наредне редове посветимо њима и пренесемо вам део атмосфере са данашњег догађаја.
Кажу, тамо где се Србија наставља тамо је Република Српска.
На управо одржаној манифестацији учествовало је око 50 жена из Републиике Српске, а пре инспиративних прича наших предузетница, разговор смо започели са директором Развојне аценције Републике Српске, господином Маринком Ђукићем.
На самом почетку Ђукић је поздравио организаторе и истакао да му је велико задовољство што је у Новом Саду. Нагласио је да је први сајам протекао изузетно успешно и укратко представио рад агенције. Уз похвале за организаторе, а реч је о АП Војводини, нагласио је да је увек имао одличну сарадњу са институцијама како на нивоу државе Србије тако и на нивоу Покрајине. Занимљив податак који смо чули говори да у Републици Српској око 28% од сви предузетника чине жене, а њихова делатност је углавном на мирконивоу. У надлежности Развојне агенције су: подршка почетницама у послу и зрелим предузећима; подршка улагањима и развоју предузетничке инфраструктуре; подршка локалном економском развоју и координацијама мреже локалних развојних агенција; анализа и стратешко планирање као и регионална и међународна сарадња.
Након представљања Развојне агенције Републике Српске и њихове подршке предузетницама, разговор смо наставили на једном од штандова где смо упознали прву предузетницу чија страст према раду са козјим млеком резултира врхунским сиревима и другим производима.
Храбра жена Снјежана из ПГ Пејановић, која се бави производњом сирева, долази из Шамца и води своју мини фарму уз подршку и помоћ супруга. Њена мотивација за почетак овог посла била је здравље детета, а убрзо је открила да од тога може да направи посао и да здравим, домаћим производима помогне и другима. Последњих пет година посвећено се бави производњом сира од козјег млека. Наглашава да је домаће најбоље, а у то смо се уверили на лицу места – посетиоци су непрестано долазили, пробали и куповали, тако да је на крају све продала до последњег комада. У понуди су се нашли: млади сир; масни сир; сир у зрењу; сир са сусамом; сир са копривом; сир са ментом; сир са маслинама; сир са мирођијом и белим луком; сир са љутом паприком, сир микс и други производи.
Чланови породичног газдинства Пејановић, враћају се за Шамац ипуњени, захвални и уверени да је ово један од најважнијих догађаја за њих до сада. Добили смо обећање да ће се поново вратити, јер је овај сајам донео и нову енергију и потврду да њихов труд има вредност.
На сајму су учествовала и бројна удружења, као и предузетнице које се баве рукотворинама, традиционалним занатима и другим видовима домаће производње, што је додатно обогатило манифестацију.
Закључак ове приче показује да је снага женског предузетништва у Републици Српкој велика, а и спремна даље да расте. Први Сајам женског предузетништва у Новом Саду показао је колико је значајно када инситуције пруже подршку, отворе врата и створе простор да жене покажу своју вредност. Од професионалних презентација до топлих, људских прича попут оне са ПГ Пејановић, овај догађај је потврдио да храброст, рад и аутентичност имају своје место и своју публику.
Војводина је раширених руку дочекала жене из Републике Српске, а оне су узвратиле снагом, квалитетом и поносом. Овај сајам није био само пословни сусрет, био је подстицај, ветар у леђа и доказ да када се жене подрже, заједница добије највише.
Извор:
Регионална медијска мрежа
Милка Топлић

05/12/2025

https://radio-banska-kosa.hr/wp-admin/post.php?post=8551&action=edit

04/12/2025

У Новом Саду ,у Културном центру Новог Сада, 25. новембра 2025. одржана је свечана премијера документарног филма „Хероји против заборава 2 – Над овом светом водом“, у продукцији Удружења ветерана Кошара, уз подршку Министарства правде и Града Новог Сада.
Свечаност, којој је присуствовао велики број званица, представника институција и грађана, започела је минутом ћутања у част генерала Небојше Павковића. Након пројекције, на сцену су изашли ветерани – учесници филма, а у име продуцената присутнима се обратио председник УВ Кошаре, Иван Антић.
Током програма уручене су захвалнице удружења, као и специјална признања Културно-историјског центра „Српска круна“.
У име удружења додељене су свечане захвалнице за подршку:
• министарки Милици Ђурђевић Стаменковски,
• др Николи Бањцу,
• Синиши Кресојевићу,
• Александру Ђедовцу,
• Милану Глушцу.
Посебно се истакла додела “Ордена Витеза Части првог реда “ артиљеријском потпуковнику у пензији Срђану Николићу, за храброст и пожртвованост током борби 1998–1999. године.
Као и признање “Свети ратници”
Добитнику Ивану Антићу, ветерану Кошара ,председнику удружења.
Признање Слово љубве уручено је
Добитнику Горану Вукчевићу , редитељу филма и дугогодишњем ствараоцу на пољу духовне и културне баштине.
Свечани део завршен је заједничком фотографијом ветерана и добитника признања, након чега је приређен коктел за све присутне.
Извор: Регионална медијска мрежа

26/11/2025

ПРИЧА О ШАРГИЈИ: Звук традиције који и данас одјекује
Народ са брдовитог Балкана одувек је волео да запева и да заигра. У радости, у муци, песма је била најјаче оружје против невоље и против тишине. Са једне на другу генерацију преносиле су се мелодије које су биле мост спаса од заборава. Кроз звук и стихове, преживеле су генерације. Некада давно звук није долазио из музичког студија, но су људи сами стварали своје инстументе. Од комада дрвета, од жица које су некад биле од животињских црева и коњске длаке, рађала се музика.
Међу свим тим начинима на који су се наши преци веселили, ратовали и туговали стоје и шаргије.
Да ли сте икада чули шаргију? Онај ко јесте, зна да се тај звук не заборавља.
Шаргија није само комад дрвета и жице. То је прича о народу и традицији, она је прича о гласу који је преживео време. То је прича о младости која се поново буди и открива лепоту сваког тона. Данас, када све више младих узима шаргију у руке, њени тонови поново оживљавају, доказујући да истинске вредности никад не нестају. Из тих разлога овим текстом желимо да оживимо значај шаргија у нашем народном памћењу.
Шаргија се на нашим просторима појавила у време Османлијског царства и сматра се једним од најстаријих народних инстумената Босне и Херцеговине. Припада групи жичаних, дуговратих инструмената чији се облик мењао кроз векове. Данас се најчешће свира уз виолину, а уз њу се певају изворне, традиционалне песме које су многима обележиле детињство.
Шаргија може бити израђена од трешње, ораха, врбе или јавора. Заступљена је у свим крајевима Бих, a нарочито у Републици Српској, где ниједну прославу на подручју Посавине и дервентског краја није могуће замислити без шаргије.
У прошлости је готово свака кућа имала почасно место за шаргију, а традиција се и данас наставља кроз школе свирања, у којима нове генерације уче да чувају њен препознатљив звук. Један од таквих центара је и Дервента, где млади похађају часове, упознајући се са техником, тактом и богатством мелодија. Љубитељи овог инструмента или чувари традиције како их од милоште називамо, кажу да се шаргија може научити, али да се истински може засвирати само ако постоји таленат и осећај за мизику. Прво се савладава правилно држање инстумента и проналазак става, затим се учи такт, а тек потом долазе лакше вежбе, брже и краће песме и кола.
У времену које се стално мења, шаргија је остала тихи сведок онога што нас је одувек спајало, а реч је о традицији, сећању и звуковима који су нас водили кроз живот. Док год њене жице одзвањају у рукама оних који је воле, остаје жива нит која повезује прошлост и садашњост, јер народ који чува звук, чува и себе.
Милка Топлић
Извор:
Регионална медијска мрежа

24/11/2025

https://radio-banska-kosa.hr/u-niti-utkano-secanje/

U subotu 22. Novembra u u SKC u Belom Manastiru, sa početkom u 18 časova je održana izložba čaršapa (ćilima). Izloženi su baranjski čaršapi iz privatnih kolekcija. Prekrasni cvetni i geometrijski motivi rađeni na tkalačkom stanu, pokazali su kreativnost i umeće vrednih baranjskih žena....