https://www.facebook.com/1647232588887385/

Štajerske novice, Radenci (2025)

12/10/2024

RADE BAKRAČEVIĆ – 12. oktobar 2024.

RADE BAKRAČEVIĆ VEĆ 100 DANA U MARIBORU.

PRLEKIJI I PREKMURJU DUGUJEM ZAHVALNOST.

Posle 65. godina života u Prlekiji stigao sam u Maribor.

HVALA, Familiji Beltran, Fa. Bračko Radgona, Fa Zadravec, Benko Majda, Fa. Borovič, Fa. Nada Bračko, ekipa Dr. Budak, Jelki Kraner, Fa. Strgar, Fa. Golar, Fa. Pučko, Sonja Rižnar, Dule Zagorc, Fa. Ribič, Milan i Darinka Pučko, Fa. Pero Teodorović, Petar Cvetković, Oste Bakal, Franc Klemenčič, Ici, Zadravec, Fa. Feri Horvat, Zdravko i Rija Majstorović, Fa. Satler, Fa. Plej, Fa. Grosman, Fa. Beno Hamiti, Fa. Klun, Fa. Njivar, Fa. Muhič, Fa. Škof, Žerdin, Fa. Klopčič, Fa. Ribič, Fa. Irgolič, Fa. Dobre Stojanovski, Fa. Gelev, Fa. Ekipa Dr. Maričeva, sestra Elvira, Kramberger, Kofjačeva, Tatjana Mijatović, »Mijatopička«, Ivan Lukić, Fa. Hajdinjak, Fa. Sreš, Fa. Dani Mauko, Fa. Trop, Fa. Vukajić, Suzana i Filip Matko Ficko, Fa. Danica Sečko, Slobodanka, ga. Krapše, Dr. Pereza, Fa. Kozic,«Frenki«, Bogdan Marič, Urban, Fa. Jože Rihtarič. Milan, Regina, Severina, Fa. Prislan, Fa. Marušić, Fa. Dr. Kos, Fa. Frangež, Fa. Rožman, Tončka, Fa. Berič, Fa. Ismajlović, Fa. Bagaroš, Karmen, Fa. Pučko, Fa. Himelrajh, Fa. Starčič, Fa. Šefer, Fa. Šonaja, Andrej Husar. Svima hvala. U 86. godini života mogućnost je da sam dosta mojih prijatelja zaboravio zapisati. Izvinjavam se. Ljudima iz Prlekije koji su me pre 65. godina primili među svoje svima hvala.

Negde daleko a možda i nije čekalo me je novo doba i novi život.
Nigde kao ovde ravnica nije tako ravna.
Svojim kracima i rekama povezala je dve moje domovine.
Mada je plodna pokrajina; sačuvala je svoju nepromenjenu prirodu.
Bučna reka poslala mi je miris vetra, koji se nikad ne zaboravlja.
Pet rečnih korita su morala, da se udruže da stignu do moje iz kojih se čuo dečji plač pre osamdeset i nešto godina.
Povukli su me nežni šumovi tih reka i odvukli u Pomurje na severo istočnoj strani Slovenije.
Dok je u mom srcu tinjao trag mirisa jedne druge valovite reke oberučke sam prihvatio ovu drugu ponosnu i nikad ne porobljenu reku, koja je bogom osveštana.
Reke su obe jednake i bučne. Ona pored koje sam se rodio i ova koja me je 70. godina hranila.
Sačuvale su hiljade pokolenja noseći krst i bogomolju.
Beskonačna ravnica milionima godina povezuje dva prijateljska naroda.
Tražimo humane aspekte za sve nas i za one koji za nama dolaze.
Očarala me je nesvakidašnja priča o likovima, koji godinama žive u ovom delu sveta smeštenim u moderno vreme i koji ga ne žele napustiti.
U mojim mislima dominiraju figure takozvanog Prleka - čoveka, univerzalnog bića bez konfrontacija sa sobom i okruženjem.
Iz njega zrači poruka da je ljubav jedina u životu svakog čoveka a naročito na Prleka koji je godinama vezan na ovo parče evropske zemlje. Njemu pripada sve od početka do dubokih korena koji će ga držati još vekovima na ovoj njegovoj plodnoj zemlji.
Stvarnost i realni protok vremena očekuju da ih svet razume i da se čovek vrati prirodi od koje je potekao. Zatečeno stanje iz prirode treba prevesti u prošireno polje novog značenja, svojevrsnu metaforu o našoj intuiciji, snovima, ogledanju unutrašnjeg prostora, utopijskih putovanja, traženju humanog aspekta za sve nas i za one koji za nama dolaze.
Ko zna po koliko p**a nas je očarala nesvakidašnja priča o antičkim likovima i iskonskim božanstvima smeštenim u moderno vreme, njihova poimanja slobode, društva, političke moći, vlasti, progresa, istorije koja se ponavlja. Ideologija i postoji zato da pokuša da cementira postojeće stanje onoliko dugo koliko je moguće.
U našim mislima dominiraju figure Prleka, univerzalnog bića i komplikovanog čoveka, koji je u nekim dalekim vremenima naselio ovaj deo Slovenije u Panonskoj ravnici i 70. godina pružao mi utočišće.
Iz Prleka, pozitivnog čoveka zrači poruka da je ljubav jedina sreća u životu svakog čoveka jer prodire do dubokih korena pa čak do onih iz kojih potičemo i koji su pre više hiljada godina programirani, pa verovali mi u to ili ne.
Naravno, da je verovatnost da se može i u moderno vreme čoveku iz Prlekije desiti takvo jedno zastranjivanje i ostrašćenost čoveka koji nikada nije bio kriv za kakvu prirodnu a ipak imaginarnu prostornu tragediju svoje spiritualne domovine a čiji postupci bi ga mogli duboko potresti i ogorčiti. Čovek iz Prlekije izašao je kao pobednik i ostaće na svojoj zemlji hiljadama godina jer ono što se je desilo nekada davno - odnosi se na tadašnja zbivanja u nekom svetu koga ne možemo da ponovimo a najmanje razumemo i predstavimo današnjim generacijama. Naravno da su današnja tranziciona razmišljanja prleškog čoveka bliska sa mnoštvom jakih i lepih događaja punih idealističkih traganja ljudi vezanih za zemlju u savremenom svetu,koji n**e nešto novo, multimedijalno i svetsko koje nije, inače, viđeno u našem normalnom svetu.
Jednostavni elementi ali složeni efekti koji su deo života ljudi pored Mure čine ovu našu pokrajinu ambijentalnom celinom - moćnom i komunikativnom a njenu osobenu poetičnost podvlači sveopšta senzualnost i istančana likovnost naših pogleda. I, ako bismo u igri asocijacija tražili duhovno srodstvo magičnog dejstva prleškog ambijenta svemu na svetu što postoji ne bi nam bilo dozvoljeno jer ono što ne razumemo nikada ne možemo sročiti ni perom ni filmskim kamerama. Život prleškog čoveka nije univerzalan jer verujem da ne postoji ni univerzalna priroda, već postoji samo univerzalni pristup idejama, društvima i kulturama. Ukoliko smo, a jesmo, shvatili koliko je Prlek potreban Pomurju a i ono njemu shvatićemo, da bi na kraju život bez Prleka u ovoj oazi lepote i suživota bio nezamisliv.
Ako je potrebno samo jednom, svedenom stilskom sintagmom odrediti stvaralaštvo koje priroda milionima godina provodi po svojim zakonima onda bi najtačnije bilo reći kako to prirodno stvaralaštvo, ukupno uzevši, pripada svim živim bićima koji na toj zemlji godinama bitišemo. Ta prleška nepokolebljivost do potpunog intimizma vodi nas definitivnoj pripadnosti ljudskog roda do ciklusa koji će u budućnosti shvatiti da je sve ono što je prošlo vredno hvale a ujedno i potpunog zaborava onog što je bilo štetno za ljudski rod. Na kraju je istorija pokazala, da je pobednik On – čovek iz Prlekije.

14/09/2024

У ЉУБЉАНИ ПРОСЛАВЉЕН ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ.

ФОТО: РАДЕ БАКРАЧЕВИЋ - ШТАЈЕРСКЕ НОВИЦЕ.

Trajna povezava:
https://stajerska.eu/2024/09/13/у-љубљани-прослављен-дан-српског-јединства,-слободе-и-националне-заставе/‎(se odpre v novem zavihku)
Uredi
Љубљана: 13. 09. 2024 - Дан српског јединства слободе и националне заставе државни је празник, који се празнује од 2020 године. Празнује се 15 септембра у Републици Србији и Републици Српској. Данас 13. септембра су у Љубљани у Парохијском дому у присуству министра Ђорђа Милићевића и великог броја Срба из 34 српских друштава са територије Србије и Републике Српске прославили празник: Дан српског јединства. Том приликом је министар Милићевић поделио српске заставе председницима српских друштава из Словеније.

14/09/2024

У ЉУБЉАНИ ПРОСЛАВЉЕН ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ.

ФОТО: РАДЕ БАКРАЧЕВИЋ - ШТАЈЕРСКЕ НОВИЦЕ.

Trajna povezava:
https://stajerska.eu/2024/09/13/у-љубљани-прослављен-дан-српског-јединства,-слободе-и-националне-заставе/‎(se odpre v novem zavihku)
Uredi

Љубљана: 13. 09. 2024 - Дан српског јединства слободе и националне заставе државни је празник, који се празнује од 2020 године. Празнује се 15 септембра у Републици Србији и Републици Српској. Данас 13. септембра су у Љубљани у Парохијском дому у присуству министра Ђорђа Милићевића и великог броја Срба из 34 српских друштава са територије Србије и Републике Српске прославили празник: Дан српског јединства. Том приликом је министар Милићевић поделио српске заставе председницима српских друштава из Словеније.

02/09/2024

Govor predsednice Republike Slovenije Nataše Pirc Musar na odprtju 19. Blejskega strateškega foruma
02. Sep. 2024/Novice/Ni komentarjev

Bled, Festivalna dvorana. Blejski strateski forum. Odprtje 19. BSF. Predsednica republike Natasa Pirc Musar.
Bled, Festivalna dvorana, 2. september 2024

Gospe in gospodje,

Spoštovani visoki gosti,

Danes smo se zbrali v zelo pomembnem trenutku. Leto 2024 pomeni razpotje za človeštvo, ko bodo odločitve, ki jih sprejemamo, oblikovale obrise naše skupne prihodnosti.

V zadnjih nekaj letih so svet pretresli svetovna pandemija, ekstremni vremenski pojavi, povezani s poglabljanjem podnebne krize, vse večja negotovost preskrbe s hrano, svetovna gospodarska in finančna negotovost, očitne kršitve Ustanovne listine ZN in mednarodnega prava, nadaljevanje in celo zaostrovanje dolgotrajnih konfliktov ter nastanek novih, pa tudi nespoštovanje človekovih pravic in napadi na enakost spolov. Hkrati je postalo jasno, da uresničevanje Agende 2030 in njenih ciljev trajnostnega razvoja močno zaostaja za zastavljenimi cilji.

Naša strateška vizija mora biti vizija enotnosti, odpornosti in skupne zavezanosti k izboljšanju položaja vseh ljudi. Najprej je treba opredeliti zapletene in prepletene krize, ki zahtevajo našo takojšnjo pozornost. Nenehna podnebna kriza še naprej pustoši po našem planetu, saj so rekordni vročinski valovi, uničujoče poplave in gozdni požari, ki divjajo, vse bolj pogosti. Pot naprej zahteva pogumno, skupno ukrepanje, ki presega meje in politiko. Podvojiti moramo svoja prizadevanja za prehod na trajnostno, nizkoogljično svetovno gospodarstvo ter podpreti narode in skupnosti, ki so najbolj ranljivi za podnebne vplive. Mi, razviti svet, bi morali voditi pot v trajnostno prihodnost in se naučiti, kako živeti z manj, a bolje, ter hkrati podpirati tiste, ki zaostajajo.

Trojna kriza podnebnih sprememb, izgube biotske raznovrstnosti in onesnaževanja pomeni velik varnostni, politični in socialno-ekonomski izziv za mednarodno skupnost kot celoto. Naraščajoče število in obseg naravnih nesreč ter ekstremni in hitro spreminjajoči se vremenski vzorci povsod po svetu morajo biti opozorilo za vse nas, da moramo okrepiti svoje podnebno ukrepanje. Zagotoviti moramo, da bomo prihodnjim generacijam zapustili boljši svet. Uresničevanje pravice do varnega, čistega, zdravega in trajnostnega okolja je zato ključnega pomena. Človekove pravice in dostojanstvo morajo biti v središču vseh ukrepov za reševanje okoljske krize.

Poleg tega se svet danes sooča s krizo vode, kakršne še ni bilo. Tekmovanje za vodo je vse večje, saj postaja pomanjkanje vode vse pogostejši vzrok za spore. Slovenija poziva k hitrejšemu ukrepanju v zvezi z izzivi, povezanimi z vodo na svetovni ravni, pri čemer poudarja pomen vode za človekov razvoj, ohranjanje ekosistemov, podnebno odpornost ter mir in varnost. Ker močno verjamemo v vrednost čezmejnega sodelovanja na področju voda, smo člani Koalicije za čezmejno vodno sodelovanje. Oktobra letos bomo v Ljubljani gostili 10. zasedanje pogodbenic Konvencije ZN o vodah in prevzeli predsedovanje konvenciji za naslednja tri leta.

Strmo naraščanje svetovne negotovosti glede preskrbe s hrano, ki grozi, da bo še bolj destabiliziralo že tako krhke družbe in zaostrilo oborožene spopade, ki vodijo v regionalno in svetovno nestabilnost, bi nas moralo vse močno skrbeti. V 21. stoletju ni prostora za lakoto. Slovenija odločno podpira mednarodna prizadevanja za boj proti lakoti in si močno prizadeva prispevati k svetovni prehranski varnosti.

Zelo me skrbi tudi pereče stopnjevanje geopolitičnih napetosti v svetu. V številnih regijah je prisotna resna grožnja spopadov. Vrnitev rivalstva velikih sil skupaj s širjenjem naprednih vojaških tehnologij je povečala tveganje za nesporazume in slabe ocene. Znova moramo potrditi svojo zavezanost diplomaciji in načelom mednarodnega prava ter si neutrudno prizadevati za reševanje sporov z dialogom in ne s silo. Združeni narodi s svojo edinstveno legitimnostjo ostajajo nepogrešljivi forum za ta prizadevanja.

Današnji svet ni enak tistemu iz leta 1945, ko je bila sprejeta Ustanovna listina Združenih narodov. Zato moramo okrepiti in nadgraditi upravljanje na svetovni ravni ter prilagoditi večstranske ustanove, vključno s finančnimi. Vendar naj bom jasna: večstranski sistem, ki ima korenine v Ustanovni listini Združenih narodov, mora ostati temeljni kamen. Prizadevati si moramo za vnovično vzpostavitev zaupanja, krepitev svetovnega sodelovanja in solidarnosti.

Slovenija zdaj opravlja svoj mandat v Varnostnem svetu ZN. Eden od motivov za našo kandidaturo za članstvo v Varnostnem svetu je bil prav izboljšanje težavnega stanja v OZN. Za to pa moramo sodelovati usklajeno z drugimi državami, tudi majhnimi. Prisluhniti moramo vsem glasovom, ne le glasovom velikih in vplivnih mednarodnih držav in drugih deležnikov. Slovenija si je v prvih osmih mesecih članstva v VS ZN prizadevala za zaveze iz kampanje – biti aktivna, odprta, pregledna in tvorna članica. Osredotočili smo se na prizadevanja za premostitev polarizacije v Varnostnem svetu in pomoč pri napredovanju procesov v njem.

Vse bolj potrebno je, da mednarodna skupnost preseže geopolitične delitve in se sooči z novimi grožnjami ter izzivi mednarodnemu miru in varnosti, pa tudi da se je sposobna učinkovito odzvati na humanitarne katastrofe, ki smo jim priča v Palestini, Sudanu, Ukrajini in drugje.

Z besedami generalnega sekretarja Združenih narodov Antonia Guterresa: »Mir je več kot le plemenita vizija. Je tudi vzpodbuda in poziv k ukrepanju. In največja odgovornost človeštva.« Naraščajoče število konfliktov in njihova vse večja okrutnost me še naprej osupljata.

Ukrajinci se že dve leti in pol pogumno borijo za svobodo in neodvisnost. Rusija pa že dve leti in pol grobo krši vse norme in načela, o katerih smo se skupaj dogovorili, da bi svet postal boljši in varnejši. Dokler se neusmiljeno teptata Ustanovna listina ZN in mednarodno pravo, dokler trpijo civilisti in se mesta spreminjajo v kupe ruševin, se ne bomo prenehali obsojati ruskega nasilja in zagovarjati vsestranskih načel, ki nas vse vodijo.

Pred kratkim sem bila v Ukrajini. Strlo mi je srce, ko sem videla in slišala o toliko izgubljenih življenjih, uničenih družinah in za vedno uničenih otroštvih. Toda zaradi te nesmiselne vojne ne trpijo samo Ukrajinci. Čeprav vojna divja na evropskih tleh, to ni samo evropska zadeva. Njene posledice je čutiti po vsem svetu. Zaradi pomanjkanja hrane so ogrožena življenja milijonov ljudi. Prav tako zaradi napadov na jedrske objekte in njihovo okolico v Ukrajini.

Vsi si želimo miru. Bodimo jasni: čeprav obstajata dve sprti strani, je Rusija napadalec, Ukrajina pa žrtev. Ukrajinci imajo pravico braniti svojo domovino, naša skupna dolžnost pa je, da jih podpremo in zaščitimo svet, ki temelji na pravu in ne na sili. Zato bo Slovenija še naprej stala ob strani Ukrajini in njenemu ljudstvu, dokler bo to potrebno.

Prav tako bo Slovenija še naprej podpirala prizadevanja za pravičen in trajen mir. Zavedamo se, da miru ni mogoče doseči brez sodelovanja in dialoga med obema stranema. Vendar pa morajo vsa mirovna pogajanja temeljiti na Ustanovni listini ZN in mednarodnem pravu. O tem, kdaj in pod kakšnimi pogoji se bo to zgodilo, odloča Ukrajina, ki je žrtev. Od Rusije pa je odvisno, ali bo pokazala resnično pripravljenost in bo dobronamerno sodelovala. Vsakodnevno bombardiranje ukrajinskih mest dokazuje ravno nasprotno.

Kot odločna zagovornica mednarodnega prava bi rada poudarila še eno točko, ki je pomembna za mojo državo. Miru ne more biti, če ni zagotovljena pravičnost. Slovenija si bo prizadevala za polno odgovornost za dolg seznam grozodejstev in drugih mednarodnih zločinov, storjenih v Ukrajini in proti njej.

Z enako grozo kot v Ukrajini spremljamo kršitve mednarodnega humanitarnega prava v Gazi. Izraelski talci so še vedno v ujetništvu, na stotine palestinskih žensk in otrok umira vsak dan. To je zdaj postal najbolj smrtonosen konflikt na svetu v letu 2024 in najbolj nevaren kraj za civilno prebivalstvo. Konfliktom je izpostavljenih kar 88 % prebivalstva. V nobenem primeru ciljanje na civilno prebivalstvo ni legitimna vojaška strategija. Talci se morajo varno in nepoškodovani vrniti k svojim družinam. Uveljaviti je treba prekinitev ognja. Civilnemu prebivalstvu je treba omogočiti takojšen in varen dostop do humanitarne pomoči.

Medtem ko si prizadevamo preprečiti večjo regionalno vojno, je treba obravnavati trpljenje v Gazi in si prizadevati za rešitev dveh držav, ki je edina prava pot do trajnega miru. Slovensko priznanje Palestine poudarja pomen tega cilja. Poleg tega je za upravljanje in stabilnost ključnega pomena, da se palestinske oblasti opolnomočijo z nujnimi reformami in okrepijo s potrebnimi sredstvi.

Vendar na varnost na svetovni ravni ne moremo gledati le z vidika odnosov med državami. Vzpon nedržavnih deležnikov, kibernetske grožnje, uporaba umetne inteligence v vojaške namene in uporaba dezinformacij kot orožja so še dodatno zapletli svetovni mir in stabilnost. V tej digitalni dobi je celovitost našega informacijskega prostora enako pomembna kot varnost naših meja. Oblikovati moramo nove mednarodne norme in sporazume za zaščito kibernetskega prostora, hkrati pa spodbujati večje sodelovanje v boju proti terorizmu in organiziranemu kriminalu.

Tudi na gospodarskem področju je veliko izzivov. Svetovno gospodarstvo pluje po nemirnih vodah in neenakost se povečuje tako znotraj držav kot med njimi. Pandemija covida-19 sicer ni več v akutni fazi, vendar je pustila trajno dediščino motenj. Na milijone ljudi je še vedno brezposelnih, še več pa jih čaka negotova prihodnost. Svoja gospodarstva moramo obnoviti na vključujoč in trajnosten način ter zagotoviti, da bodo koristi rasti deležni vsi. Za to so potrebne ne le dobre gospodarske politike, temveč tudi obnovljena zavezanost socialni pravičnosti in človekovim pravicam.

Prihodnost ni določena. Čeprav to kratkoročno povzroča negotovost, dopušča tudi upanje. Poleg tveganj na svetovni ravni in dogajanja sprememb, ki določajo obdobje, obstajajo tudi edinstvene priložnosti za vnovično vzpostavitev zaupanja, optimizma in odpornosti v naših ustanovah ter družbah. Zato zelo cenim priložnosti, kot je Strateški forum Bled, saj nam omogočajo, da se ne le pogovarjamo, ampak si tudi prisluhnemo in izmenjamo zamisli o tem, kako se spopasti z izzivi na svetovni ravni, ki sem jih že omenila.

Izzivi, s katerimi se spoprijemamo – ne glede na to, ali so okoljski, geopolitični, gospodarski ali tehnološki – so globalnega pomena in zahtevajo rešitve na svetovni ravni. Znova moramo potrditi svojo zavezanost multilateralizmu, okrepiti svoje mednarodne ustanove in spodbujati duha sodelovanja, ki presega ozke nacionalne interese.

Ne pozabimo, da je končni cilj naših prizadevanj ustvariti svet, v katerem lahko vsi ljudje živijo v miru, dostojanstvu in blaginji. To ni idealistična želja, temveč praktična potreba. V dobi svetovnih izzivov brez primere so naše usode prepletene bolj kot kdaj koli prej. Ukrepati moramo z nujnostjo, ki jo zahteva ta trenutek, pri čemer nas morajo voditi načela pravičnosti, enakosti in vzajemnega spoštovanja. Skupaj lahko zgradimo prihodnost, ki bo vredna naših največjih želja – prihodnost, v kateri se bo v celoti uresničil potencial človeštva ter v kateri se bomo z odločnostjo, ustvarjalnostjo in sočutjem spopadali z najbolj perečimi svetovnimi izzivi.

25/08/2024

Maribor: 24. avgust 2024. Člani Štajerske skupnosti iz Maribora čestitamo Goranu Dragiću in mu želimo vse dobro v Miamiju.
Foto: Saša Arsenovič, župan Maribora.

24/07/2024

Rade Bakračević
4. junij ·
Zbornik Antológia
Literarni večeri 2015 Irodalmi esték 2015
Pobiralci rose Harm
Piše: Rade Bakračević, pesnik in režiser, član Izvršnega odbora Zveze kulturnih društev Maribor.
POVEZANOST LITERATOV
V tišini prekmurske ravnice, v bližini Madžarske in Hrvaške meje je v večnacionalnem mestu Lendavi začela peščica ljudi, na čelu z Danijelo Hozjan, organizirati literarne večere, na katerih so sodelovali znani in manj znani književniki. V Prekmurje so prihajali sodobni pesniki in pisatelji iz različnih držav, ki ustvarjajo v jezikih svojih narodov. Povezovala jih je Danijela, z enim samim ciljem: zbliževati in povezovati narode s tega dela Evrope preko pisane besede. Na Danijelino povabilo že leta prihajajo v Lendavo književniki in tu sklepajo prijateljstva, ki se ohranjajo tudi izven meja Slovenije in tega majhnega mesteca na severovzhodu naše države. Prisotni ljubitelji sodobne literature imajo na teh večerih priložnost spoznati sodobno poezijo in prozo, posredovano s strani ustvarjalcev samih. Danijela na te umetniške večere povabi tudi upodabljajoče umetnike, ki s svojimi kiparskimi in slikarskimi deli obogatijo njihovo vsebino. Da se ti kvalitetni kulturni dogodki ne bi pozabili, so se organizatorji odločili za tiskanje tega zbornika, v katerem so objavljena vsa dela, ki so bila predstavljena na literarnih večerih. Zbornik, ki ga izdaja Zveza kulturnih društev Lendava, pomeni nadaljevanje uspešnega dela. Danijela Hozjan je odločno vstopila v zahteven in občutljiv prostor umetnosti, povezujoč avtorje literarnih del in likovnih stvaritev. S tem je vzbudila interes teh umetnikov, da večkrat letno pridejo v to simpatično mestece. Tu se družijo in sodelujejo umetniki iz različnih držav in različnih narodnosti, saj je brez sodelovanja in razumevanja med ljudmi v sedanjem krutem času težko preživeti. Cilja dela Danijele Hozjan sta sodelovanje in medsebojna pomoč, kar je bila tudi prva misel ustanovitelja Rdečega križa, Jeana Henrija Dunanta, ki je na bojnem polju rekel: »TUTTI FRATELI« (Vsi smo bratje). V tej smeri želi delovati tudi Danijela.
7 ÍRÓI KAPCSOLATOK A muravidéki síkság csendjében, a magyar és horvát határ közelében, egy multinacionális városban, Lendván, Danijela Hozjan vezetésével, néhány ember irodalmi esteket kezdett szervezni, amelyeken részt vettek ismert és kevésbé ismert írók is. Muravidékre jöttek a kortárs költők és írók különböző országokból, akik saját nyelvükön alkotnak. Danijela kötötte őket össze egy céllal: megközelíteni és összekötni a népet Európa számos területéről az írott szó segítségével. Már évek óta Danijela meghívására jönnek ide és barátságot kötnek, amely Szlovénia határain kivül is megmarad. A jelenlévő kortárs irodalom kedvelők, ezeken az esteken megismerhetik a művészek által közvetített modern költészetet és prózát. Danijela ezekre az estekre rendszeresen meghívja a képzőművészeket is, akik szobrászatukkal vagy festészetükkel színesítik az esteket. Annak érdekében, hogy e magas színvonalú kulturális rendezvények ne menjenek feledésbe, a szervezők úgy döntöttek, hogy kiadják ezt a kötetet, amelyben össze vannak gyűjtve az irodalmi esteken bemutatott művek. A kötet, amelyet a Lendvai KKSz ad ki, a sikeres munka folytatását jelenti. Danijela Hozjan határozottan lépett a bonyolult és kényes művészeti területre, összekötve az irodalmi és képzőművészi szerzőket, ösztönözve őket arra, hogy többször évente eljönnek ebbe a rokonszenves kisvárosba, amely Szlovénia északkeleti részén fekszik. Itt folyik a társalgás és az együttműködés a különböző országokból érkező és a különböző nemzetiségi művészek között, hiszen az együttműködés az, amely nélkül nehéz megélni a jelenlegi nehéz időkben. Danijela Hozjan munkájának célja az együttműködés és a kölcsönös segítségnyújtás. Jean Henri Dunant − a Vöröskereszt alapítója − a csatatéren azt mondta: »TUTTI FRATELLI« (Mindnyájan testvérek vagyunk!). Ebben az irányban akar cselekedni Danijela is.
Rade Bakračević költő és rendező, a Maribori KKSz végrehajtó bizottságának tagja.

Štajerske novice

12/10/2024

14/09/2024

14/09/2024

02/09/2024

25/08/2024

24/07/2024

Address

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Category