12/11/2019
Mislila sam dozvaces se pameti,mislila sam da ces se promeniti,bices bolji i prema sebi i prema meni. Zelela sam da budes onakav kakvim sam te ja zamisljala,da budes odraz moje idealizacije tebe,da te svi vide onako kako te ja vidim,gledam zaslepljenih ociju. Htela sam,trudila se svim silama,poslednjim atomima snage gurala sam te ka tome. Sve devojcice su takve,u svakoj zveri pronalaze princa. A zapravo u bajkama nikada nije postojao princ,sve su to bile te iste zveri od kojih su ''spasavane'' princeze,a zapravo su te iste princeze uspevale da izvuku princa iz zveri. Ali u bajkama to uspeva. To tako moze. Pa sam ja to pokusavala,zelela sam da moze. A nije islo. U medjuvremenu ja sam se promenila,izgubila sam sebe na tom putu,medju tim pokusajima,beznadezno i gotovo fatalno. Ali,uspela sam da se provucem,da se spasem za dlaku,uspela sam da izadjem iz tog ukletog lavirinta i najpre pronadjem sebe,a zatim i smisao svog postojanja. I prerasla sam te,kao dete koje preraste najpre pelene,pa omiljene pidzamice,pa omiljene igracke,zatim i ona bolna poderana kolena,lakotove,padove dok nije naucilo da vozi biciklu,svoju prvu simpatiju,pubertet. Odrasla sam i prerasla sve izgovore i tvoje ali i sopstvene i postala zena okamenjenog srca,gluva za prazne reci,slepa za izdaje i takve tvoga kova. Prerasla sam te i prebolela zelje da ces se nekada promeniti. Mislila sam da ne mogu,ali zivot mi je pokazao da moram.
Trenutak inspiracije - Marija B.
