20/08/2026
Gora - Dan dijaspore 2026 - KUD Gora, nažalost nije bilo nikog u našoi nošnji....
(Pošto je većina mojih objava na goranskom jeziku, ovaj tekst svesno pišem na našem govornom jeziku iz čistog poštovanja prema gostima koji su nas posetili).
Pošto je leto pri kraju, a sa njim i ona prva letnja euforija, vreme je da polako svedemo račune i realno sumiramo ovogodišnji Dan dijaspore.
Ovaj kratak snimak prazne livade posvećujem svima onima koji sede iza tastature, kritikuju goste iz susednih zemalja i komentarišu kako oni „nemaju nikakve veze sa Gorom“.
Naši gosti su uložili trud, prešli kilometre, ponosno obukli svoje tradicionalne nošnje i došli da iskažu poštovanje našoj Gori.
A sa druge strane, kada sviraju naši tupani, naša livada ostaje prazna.
Na komentare pojedinih kažu: „Ali mi nemamo zvanični KUD!“
Gora nikada nije ni imala KUD, ali je vekovima naša tradicija, tupan i oro – naš KUD!
Za ponos, obraz i izlazak na livadu ne treba ti pečat ni udruženje građana.
Naša omladina danas ima nekoliko prelepih vrsta igara na tupani koje su mogli ponosno da izvedu pred svima, samo da je bilo volje.
Da je bilo samo malo više organizacije, pa da je iz svakog našeg sela izašla po jedna devojka u svojoj specifičnoj nošnji (jer se kod nas nošnja razlikuje od sela do sela), i da je između svake devojke stao po jedan momak u muškoj nošnji Gora bi imala najlepše i najmoćnije kolo na celom Balkanu.
Umesto tog spektakla, pokazali smo jedno opšte nepoštovanje i slom kulture naših ljudi na dva nivoa.
Prvo, ono što je za mene lično strašno i užasno
pre same manifestacije uredno su podeljene i najavljene javne zahvalnice za naše ljude. Pola njih, pa i više, uopšte se nije pojavilo da primi tu zahvalnicu! Čak i ako su bili sprečeni i nisu fizički bili u Gori, mnogi se nisu udostojili da pošalju bar jednog predstavnika, rođaka ili prijatelja da preuzme to priznanje u njihovo ime.
To je elementarno nepoštovanje institucije i sopstvenog naroda.
A drugo, dok su gosti na sceni predstavljali svoju kulturu, iza leđa se od naše omladine čulo dobacivanje: „Hajde, dosta im je, dajte muziku da igramo mi“.
Tužno i žalosno za jedan narod. Dobili smo to da nam gosti drže lekcije iz kulture, profesionalizma i kućnog vaspitanja na našem domaćem terenu, dok dežurni kritičari broje tuđe greške na telefonima. Gostima kapa dole na poštovanju, a nama jedno veliko ogledalo da se dobro pogledamo.
